Школски лист

144

нису научили славу задобнтп издаИством, беше одговор. Неки од Грка опази с брда непрегледну воВску у Персиана, па поплашен дотрча у табор и рече : сунца нећемо видети од множине персиИских стрела. Тим бол4 рече, едан Спартанац, бар ћемо се у ладовини борити. У таИ мах ударе Персиннци на кланац, али што год наиђе, паде под грчким мачевима. Ни едан Грк неуступаше ни корака. Персиннци навале већма, али преко лешина своих мораху натраг бегати. Нагомилаху се читава брда од пврсиИских лешина, а од Грка падоше тек по декои. Разнрен Ксеркс заповеди своим наИодабраншм четама што их зваше неумрлима, да напред иду; али и ови неумрли падаху под спартанским мачевима као и они пре нбих , а ни корака од кланца не задобише. Више дана и дан и ноћ транше оваИ крвави боМ, без наИман4га успеха за Персинне. НаИпосле ухвате таки страх, да несминху ни наилазити. Тада заповеди Ксеркс да се поваде камџие, па да стражнви шибам предн4 и у нутра натераго, али не номоже ни ово. Клоне дух у персиИсков воИсци, колико год силна беше. Тада добиго Грци глас, да их е хулн Ефизлт , коег ће име док е света срамотно остати, издао и део персиИске воИске таВном стазом преко планине превео, те да ће их сад Персиани и с леђа напасти. 1ош беше часа, да се Спартанци спасу, али гоначко срце у Леониду брзо се одважи. Беше неко пророштво, да ће у том бого ил Спарта пропасти ил спартански кралБ погинути. Леонида се обрадова, да ће свотм главом заменути оташтво. Одма одпусти већи део своих гонака, да изађу, па ће на другом месту за свое оташтво борити се, а задржа само свое триста Спартанаца и 1100 Теспианаца, кои ни пошто не хтеше оставити свого браћу, него противу одговаравн Леонидовог осташе да са нбим погину. Тако преоста Леониду 1400 друга, а друго оде дома. Кад у готру дан освану и сунце обасн, па и Леонида сврши молитву и сва се дружина лепо оправи као на весел4, излете сви виком из кланца и улете у персиИску воВску. То не беше обичан бо8 но крвна сеча. Кад поломише копла, онда се прихватише мачева и ножева, па кад и ове поломише, онда се рукама и зубима давише и клаше. У томе лавском бого иаде и Леонида од гомиле стрела, што се сломише на н4га. Кад ту страшан поколб учинише,,' онда се повуче н4гова преоставша чета на неко брдашце и ту после неброа од побиених Персиннаца падоше сви, бранећи се као лавови, сваки посопце