Школски лист

160

Владета. Е Фала преблагоие Творцу, шго те е нам4рио на сина с4верн& подземне с4днн4не слободне браће; сигурно од н4га си штогођ сасвим ново чуо; ер знам, добро, да славш Амерканци из слободннх. саедин-ћних држава, кад се међу собом, па н са странима састану и разговор поведу, прва им е р4ч о науки, школама, слободи, трговини, а редко се код нбих говори о коекаквим сплеткаршша, безпослицама, шепртлнма и безобразним лакрдшша, што е само непоштеним невалалим лгодима, и злоћудним женама прилично; него као поштенв н че • стити лтоди вазда зборе о срећи, поредку и благостанго своме домаћем, народном и државном. Д. Тако е и било лгобезни прилтелго, и драги моИ Србинв Владета: Он ми причаше освему, како е код нбих ; али наИвише о томе, како међу нБима напредуе наука и народно обучаван&; како е код сваког с4верног Американца реч „наука и просвета" тако важна, толико лгобима и тако пунозначаМна као реч „самог виниг&г Бога. к Ох! како ми драго и мило б$ше, моИ сладки брате Владета, кад ми са поносом и гордошћу рече моИ познаник Џонсон, да сваки американац тек онда осећа да е прави човек и грађанин, кад е научен и кад су му сва д&ца нбгова научена и васпитана; а стиди се и од Бога и од лгоди, кад му дбте што мало знаде и кад бадава проводи драгоц^но време, кое као брза р^ка пролази, Рече ми дал^ Џонсон: да сваки поштени Американац презире и нерадо гледа сваког оног из средине свое, кои нерадо дае и подпомаже науку и просвету народну, ту наИвећу приателћицу и савезницу с^верних Американаца а трипут жешће презире, па шта више и ненавиди онога грађанина, кои би се усудио из глупости и неразумин свога роптати и говорити противу моћне науке и свете просв!те, па шта више и из средине свое изклгочугога. А тако исто поступаго и са онима, кои због свое самовол^, мржн^ и освете шкоде народноЗ просвети, напредку и благостанго; ер зиаго да онаб кои шкоди нгроду, шкоди и самоИ држави и царевини. Такви лгоди, говораше Џонсон, од стида и презренн поштениих лгоди, несмиго слободно у очи погледати ни самоб д4ци амерканскоВ. „Ми се утркуемо, — продужи 10ш дал^ с гордостиго и поносито Џонсон, ко ће више учинити добрих д^ла, и ко ће више уложити у фонд народне просв4те. Код нас е наблепша наисветин и наИпреча ствар народна школа и народна просвЈта, због чега врло радо богат и сирома, учен и простак пре-