Школски лист

182

жити сам патриарх. Православни поклоници с нестрплен!м изчекивали су таИ радостни дан, особито су се томе радовали руски поклоници, коих е у то време преко 600 на брого у јерусалиму било. На баднБИ дан у 10 сати изготра звокен &м у нова три звона (поклон руских поклоника) обдви се жителБима св. града да патриарх полази. По обичаго гомила народа сакупи се у узкоб улици патриаршие, да испрати доброга архипастира. Патризрх с два архиерен н&колико архимандрита и Герод1акона крене се на конБима. Време е било ладно и кишовито, али ипак многи христилни ишли су за првосвештеником, да прославе дан рођенн Спасител^вог на самом оном м ^сту, гд4 се то дело милости Божие догодило, а 10шт више их е пред тим на неколико дана по лепом времену већ тамо одпутовало било. бздило се на конвима брзо и журно, ер е еднако киша падала а в4тар дувао. Патриарх с4дио е на б ^лом конго, пред нБиме лхаше дворски каваз с буздованом у руци а уз н^г^ два слуге водише конн. Архиереи су ншили за патринрхом.Непрође ни едан сат путована а путници наши зауставе се код манастира св. Илие кои е на висини што раставла видокруг 1ерусалимски од Витлеемскога. Ту слуге кон4 одмараху а међутим Патринрх нехотећи улазити у манастир см^сти се у н1>ку сграду кол е нуз пут стаала. Игуман с братиом послужи путнике каФОм, ракиом и варивом. Неприатно време и трудно путован^ служи за извинен^ нашим путницижа што у дан стр#гога поста тако рано еду, али Патриарх се ииак ние дотакнуо ни еднога ела. Он непие никад ни ракие ни вина, ни чаа ни саме каФе, па ипак е у своЈов дубокоИ старости хош здрав и кр^пак. За време бавлена код манастира св. Илие приспе Витлеемско изсланство што дошло беше да поздрави и дочека патринрха. После одиора од 20 минута крену се путници дал!> и проЈЈу покраВ споменика РахилБног, гд!> се к НБИма придружи и руски конзул из 1ерусалима са своим драгоманом. Од манастира св. Илие пут се наВпре спушта у долину, па онда се опет косо подиже к Витлеему, кои стои готово на еднакоВ висини са манастиром. 1ош се ние могао догледати Витлеем, а већ се зачув лгобки глас звона, кои разведри и обрадуе уморне путнике 1ерусалимске. Напосл^дку приспевши на висину угледаго они и дом ЕФратов, град свети, у кои наскоро уђу и прођу кроз едину узку и кривудагоћу се улицу. На краго улице нађу се они иа великоИ просторји пред наИстаршм и