Школски лист

72

ломе цару нашем на неправду, коа нам се у школи чини. Ово е божиом правдом наша србска школа, ер ми Срби, са ничшм туђим, већ баш са своима крвавима жул^вима издржавамо ш. Па се она ипак звати несмие „србска школа" него го крсте „хрватска народна школа/' Србска се кнвига тек мимогред учи, а хрватска се баш мора. Издржавати го не да морамо, оћемо од свега срца, али оћемо у нбоИ да и уређуемо, како е по нас бол^, по народност нашу напредно, а по нашу православну в4ру користно. Нами е то, како се овди у краини у нашима школама уређуе, богами неправо. Цар наш прогласио е „равноправност" за све свое народе. А видите како се царска р4ч овђе још са свим неиспунава, па се ми на неправду пред свиетом Богу и цару потужити морамо. Милости од никога неиштемо, него правду и правицу кого подпуно заслужуемо, ер ђе се крв за благо цара и отачбине прол&ва, тамо го прол^вамо ми више него вко други. Пре дв4 године дана, држан е у донш Карловци наш црквени сабор у ц4ли, да уреди наше црквене обштиие, школе, свештенство, наше Фондове, што их Сава Текелин, садахшњи Новосадски владика Платон Атанацковић и други, за школе, и за сиромашне и валнне ђаке основаше; па ти саборски заклгочци Још никако да добиго потврђен^, и могу 10ш по несрећи нашо8 проћи, као и Темишварски. Дакле тако е то?! ђе е воевати ту е Србин први на д4лу, а ђе се правице раменом д4ле, ту е Србин последнБИ на диелу. Други народи у нашоМ царевини брое по хиладу школа, а Срби брое по хшшду сирота и удовица. Ми смо све то, стиснувши очемерене груди наше, стрп4ливо подносили а св. Сава код престола божиег се молио, и Богу се домолио, да е баш виђено да се и по нас Србе на бол4 окреће, ако Бог да! Наша омладина србска, што се учи по великим школама у Златном Прагу, Пешти, Бечу, у Шмачкои и ШваМцарскоИ л&тос се у соколовом гн4зду Новом Саду састала и у скупштини заклгочила кнБиге србске писати и у народ их шилати да се читаго, Св. Сава нека ти д4ло благослови, а од нас шВ мило и драго поздравл^! да се и нас, свое браће Србала у Краини, незабораве. 1ош наносл^дку велим нама да будемо сложни и едини. Нокажимо да и ми имамо ос!ћана за србски език, за србску кнвигу и народност, покажимо да лгобимо просв&ту, науку и напредак. Све оно, што се наше србско зове, покажимо да лго-