Школски лист

И Срем се град на ново подиже; Док у шестом опет се стол4ћу Не нвише Аланн, Вандали. С' „ван л и „дал4" што сваког здравлнху На супрот им кои се поави И за нБИма тврдице, Авари, Под Бааном вождом своим силним. 19 ) Ови град таИ, то гн&здо тирана, . До темела свега порушише, У развалах свега оставише, Да се нигда подићи неможе. 20 ) Срем кад тако и с' нбим пани они Попадаше, онда тек усташе Нвине слуге и синви робови, бдно Срби, а друго Славонди, Те жупане, бане и крал^ве Из свог рода оии имадоше. Дуго време за тим постаало Срем град беше сама развалина, Пуста, ндна, свом свету страшило. Тек при краго деветот стол^ћа, Кад донеше и међу Славене Бож]> слово Кирил' и МетодШ, Први беху смирени монаси, Што искаше душевног спасенл На том м4сту усамл^ном, пустом. И зар божа правда тако хгБде, Да на м&сту, гди е' гордост беснила Смерност диже храм свевишн^м Богу, Посвећени светом Димитриго, Покровтелм побожних гонака; Око храма да с' дигне самостан, А окол тог н^колик кућица Убожничких смерних христиана, Све с' остатци гордог града Срема. И ова се мала населбина 19 ) Читаи светску повЗ>стницу. Авари тражише драгоц$ности и у самии гробовима. С' тога ни едан каменит гробни сандук ние овд4 ископан, коега ил заклопац ил он сам не би био у толико пробиен, да се могаше из н&га све, што беше у н"бку драгоц&ног, повадити. 2 °) Г. Хр. 580.