Школски лист

107

9*

Ту отац Србчади лежи, пастир дрховни, врли, Сву дику, славу нашу, таи црни гробак грли, Та све нам у таи гробак однесе смрт смиона, 6р туде кости леже племенитога Платона. — — Колика силна добра учини Платон нама, То рећи л не умем, то зборе дела сама, Кон е Србству своме чинио неуморно. Силеним своим благом, кое му народ даде, Подигао е многе снине и дивне зграде; Узвисио е силне и свете жртвенике На коим Србу трепте сретног живота слике, На коим с' наша слина огледа велл срећа, Што ће му име славит' кроз многа столећа. Он мете темелв чврсти србском просветном дону Где ће се младеж србска, нада живота нашег, Учити свему добром, красном и корисному. Са своим родолгобл^м подиже србско име А туђину е стер'о маглину црне тмине Да и он видет може да Срб шш ние пао, Да 10ште ние сасвим клон'о и прецветао, Него да и он има у своме роду лгоди Коима срце бив за род у врели груди, Кои су цело благо готови жртвовати Па и сам живот драги кои ће за род даги Само да тиме срећу узвисе роду своме; Па тако и он беше. што е у гробу томе. Но да л' е Србству своме ревносно помоћ пруж о бдино само множством силеног свога блага ? Да ли заслужи вечну успомену тек тиме Да му Србинство слави до века свето име ? Не, ние само тиме ! — Душа му шште беше преиспун4на жаром А задахнута светим, небесним, божшм даром, С коим е роду своме нове дизао жртве, Кое наицрнд доба не могу да умртве, Кое ће душу Србства све више сваким даном Питат' и ранит' силно душевном благом раном. Н ^гове силне кнБиге, сведоци труда велн Где се огледа множство н4гових лепих желн Да се Србинство храбро и душом свошм крели. Те дивне кнвиге Побожност свету криго у сваком слову своме Кого е улит' хтео свом Србству миленоме. Оне су доказ живи и сведок постоннн Н4гове силне жудн&, нбгове чежнЗз праве Да се побожност света у народ нбгов стани ; Да свое православл 1 !., да веру свого штуе Догода живо срце у грудма куцат' чуе. Но !ош му едно дело у венцу славе сне