Школски лист

114

уступио подижућа просветне задушбине, кок ће живити в народ усрећиватв, док трае Србства и србског потомства. бдино, што нас за великии овии народним покоиником т4ши, ест та мисао, да ће П л а т о н о в о доброчинство за углед послужити сздашнБим п потонмш зпатним и богатим мужевииа нашим, и да ће одсада подизан^ и издржаван§ просветних завода постати обшта злдаћа свиго оних Србзли, кои изобила земалвских блага уживаго, а П л а т о н о в а неуморна умна раднн на полго кнБижества и н4гово ревностно заузиманБ за школу и нросвету, надамо се, да ће послужити целоме духовенству нашем као пример подражаниа наидостобши, те да одсада више неће бити у Србству свештеника, кои школу и религиозно-моралну кнвижевност народну не би искрено лгобио и своиски подпомагао ! Живот прославл^нога Владике Платона нисам у станго овде подробно описати. Томе се иште ближе познаван4 личности н^гове, и подпуно знан4 догађан, што су се у народу нашем на овои страни од почетка овога века до данас сбили. Међутим ово што ћу овде изложити, служити може за грађу свакоме животописцу Платоновом, а свима читателБима овога листа бити ће оно користно и забавно као приатна успомена на великог покошика. Павао Атанацковић — у калуђерству названи Плат о н, — родио се у слоб. кр. граду Сомбору, — недалеко од Светопредтечеве Цркве у воаводићскоб улици у дому кои е сада под. бр. 155. — 29. ГОнин 1788 године. Отац н4гов Петар Атанацковић био е трговац и грађаннн Сомборски, а деда Атанацко доселио се овамо из Мађедоние и умро у Силбашу приликом свога нутованл, где е у норти и саранЗш. — РодителБ Платонов за свое младости многе е крал^вине обишао ради познаванл земала и народа, за кое е време брат нБгов 1ован, радећи у Сошбору као трговац и економ, брижлвиво себи текао и тециво 3' реалитете обраћао. Мати Платонова коа е особито нћжног и доброг срдца женска била, и орема којоИ се прославл4ни наш Епискон са особитим пиететом свакда односио, звала се Марин, ро^ена Стаићева, и била е унука едног стол^тног старца, кои се из Кожана у Маћедоши доселио, па су га овде старцем Кожом звали, а звоно, кое е он цркви св. ^Ур^евскоИ поклонио, зове се и сада „Кожно звоно." Старш брат Платонов МоисеМ умре у цветућоИ младости и смрт н4гова добру маМу тако ожалости, да ТИ е срдце