Школски лист

250

е он подигао себи вечити споменик, кои ће живити док год буде србске школе и напредка у нбо М зи, и кои ће у онолико већма расти и светлити, у колико народ наш у просвети напредовао буде, Али као очевндца, сувременика и учитела србског дужност ме моа морално позива, да у овоме Листу лвности предам читагоћем свету нашем, како е код нас било некада, и шта е урађено за ових десетак година. Може бити, да ће они мужеви, коима правителвство поверило буде управу наших школа, из ово неколико редака упознати у колико смо досада у школи напредовали, те по томе ће радшо свого управителБСку и известителБску на започетом сталном темелго продужити, и срећпо наставити моћи ону сграду, кого е врли предходник нбихов , тако славно и валано зидати започео. Све што ћу у овом чланку говорити, права е и чиста истина, и оснива се ово на собственом искуству мом, ово на речма наИвалаших и сваког уважена достовних учитела наших из разних краева Бачке, Баната, Срема и Баран4, Н дакле починћм са представлин&н слике наше народне школе каква е она пре десет.година била. I. Основне школе србске годиие 1857. биле су у лднои станго, краин4 занемарене и опале. У ш >има е владао наивећи механизам, набподлиа педантерин и робска тирашм. Деца су учила молитве верован! и заповести сачући у глас; ни едно едино дете ние разумевало ни наИманб молитвице, ни заповеди ни верованл, па и сами учителви и непомишлнху , да то валл разумевати и к срдцу примати, него држаху да е све то само за просто снкан! и безсвестно рецитован!. Катихисис учила су деца на памет од речи до речи, нит им е што из н$га тумачено, нит е ко смео запитати шта значи ова ил она реч. „Тако е написано, тако треба научити," то биаше заповест наших учитела и катихета. Што деца нису разумевала ни речи из катихисиса, што су одговарала без смисла и без осећанн, на питана кон учителБИ из кнБИГе задаваху, на то се нитко ни освртао ние; то се држало да е сасвим на свом месту и како валн. Ни у едноЛ школи нашоб ние се приповедала ни вдна едина библична приповедка; учителви нису ни знали Д а им те приповедке знати вала. — вдва се у две три школе неколико пута преко године и то неделвом на каталогу тума чило Еванђелие као ванредан предмет. — Деци нив казиван