Школски лист

371

«(и гсгкхи ндша иосита и и' млсх кол &ан &тх, и лш1 влукни<--* 1 , . П ^ом« (-тш ешти бо трод*к и бх гаЗв-к Еогд и во идлоклЕ[11И. Тои жб ШЗБ8ИЖ ЕМСТћ ЗД Гр'к)(И Нлшд И М^чша КћКТћ зд К133АКОН1А нлшл" тако говори св. пророк Исаин (53. 4 — 5) СпасителБ е страдао и умро за нас, ради нашег спасенн. Страданбм и смрћу Свошм испдатио е за нас дуг послушности волби Божиоб, учинио е задоста правосудиго Божием за гр4хе наше иовратио нам е лгобав и милост Божиго, уништио е проклетство, сатр'о е смрт и ^авола, разрушио врата паклена и отворио двери царства небесног. „Не диви се говори св. Кирил 1ерусалимски, што е сав свет искуплЈш, ер онаб, кои е умро за нбга, ние био прости човек, но Сии Божји бдинородни! Гр!х едног човека Адама мого е нанети смрт целоме свету. Пз кад се „(здинагиџ пргј/кишшмж" СР 1ШЛ - 17.). смрт укорешма у свету, то зар неможе много већма правдом еднога живот завладати ? И кад су онда први лгоди изтерани из раа зато, што су окусили од запрећеног дрвета, то зар се сад теже посредством дрвета Исусовог приводе в&ругоћи у раИ ? Кад е први човек нанео свеобшту смрт свету ; то зар Творац к^гов неиоже принети живот вечни, ер е Оа сам живот. . . . Ние толико знатно било безакон^ гр!шника, колико е важна правда Умрлог за нас. Нисмо ми толико сгр4шили, колико е учннио правде Онав, Кои е положио за нас душу свого, За све и место свиго страдао е Господ Исус Христос; сви могу у Н&му и чрез Шга наћи спасен^ и живот вечни, Но спасаваго ли се заиста сви ? Спасаваго се само они, кои се с Господом саединнваго, в4ром и лгобавлго, кои укроћуго, распишо свое страсти и жел4, и живу по заповестима Христа Спаситела. А они, кои нев^руго у Исуса Христа, или в&руго а не живе како он заповеда, него се поводе за кечастпвим, такови по други пут распинго Спасителн, и подлеже осу^енго еднако са оним 1удеима, кои су га распели. Ах, Браћо! ако нису крстна страданн и смрт Спаситела за нас спасителна, то шта ће нас спасти од гн4ва Божии, од вечни мука у геени огн4но8 ? Промислино се, покабмо се за времена, обратимо се свим срдцем к нашем Спасителго и из дублБине душе зовимо Му : „Господи, спаси насг : погибаемЂ! Аминб.