Школски лист

884

него коме е до тога, да иде у друге школе, а учителв да нив дужан ни учити тога, ни подстицати на то, — да има гато 1ога и данас вичу, да иетреба учигелго, да зна живих езика, нетреба зианл о вери, не треба да зна краснописа и рисана, не треба да зиа рачуна на памет, ии воћарства, свиларства, челарства и вртарства, не треба полБске ни домаће економие, не треба природословних зиана, ни да се забавла са ирактичнии радннма. Зато е мол реч „Напред са знан^м" само ће наи то помоћи, само ће то материидно стан$ наше поболБшати, Куда год се ко на данашнћи дан обазре увериће се, да знанго ние нуждно молакана, ни изчекивана милости; оно добива где год оће све без искана. Зато, науку преда се, па израдимо своим знан^м и свовским свесрдним радом поболшаи! плате. То е едино сигурно средство, а без тога е све друго узалуд, све само голо прослченЂ, кое просиацииа приличи а не одабраним и поноситим лгодма. Чистимо дакле прво испред своих врата ! Грађа за прво «штанЈ> и писанћ у осноенои шкоди. (Из природословлн). V (Продужено) 7. ЗемлБОм се дал^ чуе, него ваздухоа. Вода смрзавагоћи хвата се у ситне иглице. Уже се на влаги опружи и з а " тегне. Дрвени клинци расцепе стену, кад се наквасе. Зинн &ии усевима снег е користан, а голомразица их убие. Кад грми валн угасити ватру на огнБИШту. Кад се ватри запречи ваздр одма се угаси. Што сунце косие хвата то слабл^ грие. » а билгоре пропуштен зрак пали, Вечеркд црвен предказуе л еП дан. Мунн запали и убие, а не гром. Кад се вода загрие пр е " твори се у пару. Ваздух обухвата свуд унаоколо землн) н" 40 милн висине. На високим планинама стое вечити снеговиНа землБИ има много брда, што ватру бацаго. Месец н а * наИближи од небесних светова. Од земл! до месеца ииа илнда милн. На месецу има пуно брда и долина. КаД зеМ месецу баклони сунце, он помрачи. Сунце е милион пута ве