Школски лист
400
мртвим ? Кад ће бити страшни суд ? То су питали Апостоли Самог Господа. Па шта им е рекао ? „Њкстк блше рдз^лукти вршша и л'ктл, От(цх положи во О боји бллсти ." (Дки. 1. 7.). Дан свеобштег суда 1от се ман& зна, него дан смртц наше : „iv ^ни тол\® и нлск никтоа^ Б"кстћ 5 ии Лгпли шкк н'Ги, токм«> От|Цж. а (Мате. 24, 36.) Но при свем том Исус Христос, знагоћи, да ће се у последнћ дане полвити лажни пророци и христи, кои ће привлачити лшде к себи, изволиов показати н4ке знаке другог долазка Свог и краа св§та. Евангелив царства, т. е. Хршлшнска в4ра, пропов^даће се по сво! вселеноИ; но због умноженог безакона међ самим Христшшш оладниће лмбав многих, устаће народ против народа, и царство против царства, бити ће глад, куга, земл!трес. Но тада још неће краб св4та бити. Затим ће се поивити антихрист (противник Христов), чов^к пун безаконн, избрано оруђе ђавола. Да би придобио за себе лгоде, чини ће он многа чуда, трудиће се да истреби Христиннску в4ру и да се н&му као Богу кланаго. (2. Сол. 2. 4.). Против светих лгоди, против иснов^дника истине в^ре подићи ће навжешће гонен&, ВЈучиће их, трзати и губити. (Апок. 13. 5 — 7.) Но ужасна влада н4гова неће дуго траати, ер вели Сам Исус Христос : „дкУв по скорЕИ дн'Ги т-к)(х, солмц{ полмркштх, и л&нл нј длстх св-ћтл сб08г(а», и ев'кзди сплд^тх сх н0к8с1, и силш ншснша подвигн^тса: и тогдл мбитса зндмен'п вшнл нелов^кчкклпјџ (крктх ХрТсТОЗж) НЛ Н(ЕЕСИ, И ТОГДЛ БОСПЛЛЧ^ТСА БСА КОЛ'кнл ЗЕМНЛА и УЗрАТХ Оћ1НЛ Н{ЛОБ'кчЕСКЛГШ, ГрАД&ЦЈЛГШ НЛ ОКЛЛЦ'к)(Х Н.№К" н^х« сх силом и сллбок) ллногом И посл^тж лгплм вкод 1г тр^кнммх гллсомх вшимк и сокгр&тх изкрлнншА ^ ^ тмр^х® в&трх, а конјцх нјскх до конјцх ихх." (Мате. « 29 — 31.). И онда ће се почети страшни суд Христов!." И гле опет се с мислима повратисмо к главном предметУ наше бес^де — страшном суду. Ми незнамо кад ће бити. 0 он ће заиста бити по томе, што ће се пре небо и земла р»3' рушити него што се наруше, и неиспуне речи Господив. како ћемо предстати страшном суду Христовом ? С какви" ћемо образом изићи пред Господа ? . . . Време пролази, ^ вот наш краћи бива, час смрти можда е већ близу. А смо ми учинили ради спасенн душе наше ? Шта смо припр 8 вили себи за вЈчност ? Докле Бог трпи гр4хе наше, дођимо себи и поправимо се и покабио се. Притецимо под зашт Матере наше — Цркве. Она ће нас покрити ризом моли^