Школски лист

55

сусбдних европским иарода око отиманн рушећега се п разпадагоћег римског царства, особито на овог богатство иамамл$н, продре г. 375 по Хр. преко р^ке Волге и Дона у Европу, и свлЈои нечувенои свирЈпосћу за кратко време све туда станугоће народе, наИвише Славене, покоривши, наВпосле се стани у данашнБоН Угарсков, и ту начини средоточие свога за кратко време до наПвеће величине нарастившег царства. Колико Хунни суров и дивлви род беху, ево само неколико речи, што старш историописци о нбиховом животу и обичаима казуи. Хунни имађаху обичаМ свакоме свом детету одма чим се родило сав образ изпросецати, да од рана и бил^га тим страшнш изгледаго, и да им пи една длака браде неизрасте, . кок) они нипошто трпити немогаху. Хунни су били оман^га узраста, али здепаста и врло чврста г!ла, и тако тврдога желудца, да им нпкад ние ватре требало, да вла куваго и пеку, него су се хранили живим корен^м и пресним месом од различитих животина, кое су онако жаво и крваво наИпре пода се на седло турили, да омекша. Скитагоћи се од малена по брдима и шумама били су научени на глад и на жеђ, и нив им никоа зима ни друга коа непогода стврдлом телу лако наудити иогла. Одећа е била од платна и од кожица некаквих великих шумских мишева, кого вдаред на се метнувши никад свлачили нису, док се ние подрла и у крпама само собом с' ш>их спадала. На главаиа имали су капе и некакве клопаве шешире, а ноге су им биле козшм кожама умотаване, и обућа тако незграпна, да су врло незгодно по землви ходили; зато се и ни укоеи бого као пешаци нису отликовали; али тим вештш су били ва своима малим и ружним али чудо тврдии конвима, на коима су као приковани и сраштени седили, готово никад с' нбих несилазећи; на конБИма су седећи ели и пили, куповали и продавали; на конБима су и спавали, и то тако тврдо, да никад нису с' нбих падали. Кад су имали на псприатела ударати, ту им е био обичаб поделити се на чете, кое у виду клинова склопл^не са страхотном виком и урлан^м горишаху. Неизпаде ли им први »раш за руком, то су се умели са чудном хритрином на све стране разпрснути, али Још брже у исте онаке чете сабрати, и с' нова са свих страна на непринтелн горишити, док га неразбише и несавладаше, Борећи се из далека тукли су неприн-