Школски лист

овештеника са ђаконом у красним одеждама; по томе е могао сваки знати да е дошло време да у школу полазимо, и тако напред ученици а поред нвих учителви, а за ученицима ђакон са свештеницима; са стране пак едне и друге уз све ученике родителви нбихови, пођосмо вз цркве и одосмо у училиштну дворану другога разреда. На мах се напуни пространа дворана народа. Незна се, кои е већма тежио да што болб учествуе у свечавости, а да го и у сво8 делости нЈнои сасвим спази; то се могло приметити отуда што сваки желвно и журно у школу улазаше, но будући да мног народ присуствоваше, то се немогоше сви у школу сместити, но 10шт више их оста у ходнику и пред зданием школским, него што их уђе у школу. Кад се народ умири почне се водоосвећен&. Свештеници освећиваху воду скромно и волбно, налик ономе, кое о св. Боголвлешш бива, а народ песме свете с' нвима умилно поаше. По свршетку водоосвећена указа се под иконом св. Саве млади врли Србин, ђакон Сентомашки Л. К. и поче беседити скупл§номе народу, почевши од времена кад се Срби у ове землЂ доселише. Укратко али езгровито и са наивећим одушевл^нбм изговори беседу и доведе све слушаоце до наивећег усхићена; на лицима свиго присутствугоћих обоег пола могла се приметити необична радост и грамзенЗј за далБИм слушанЗш беседе. Од Чарноввићева прелазка па до данас, беседник наш верно нацрта сво време и живот Србскога народа; спомену нам и наивећег, после светог Саве, србског добротвора славног Саву Текелиго ; позове свештенике и учител$ народне да предннче к науци и правди, ал правов и истинитои а не привиднои ; и с молитвом к светоме Сави заврши беседу, на кое се из грла свиго присутствугоћих громко „живио !" зачуе. Међу слушаоцима могао се видити и местни начелник, коме ако званични послови и недопустише да може и при св. Богослуженго бити, опет не пропусти но дође на народну светковину; тада одпое деца песму св. Саве, а наипосле наистарш од тамо бивших свештеника изнви свого радост што види свое стадо на оваи дан у в^ликом брого скупл^но; призна да тим показуго, да им е стало до напредка свое деце, и поздрави им праздника, а народ се и н$му одзове са „живио!" Затим се вратисмо у цркву а по свршенои литургш одосмо са наивећим задоволБСтвом своим кућама све по двоица и троица заедно, казугоћи едан другом свое задоволБсгво. Да Бог да се оваких успомена по сви Србски мести, и на оваВ, а и У друге исторично знагне Србске дане, налазило ! ! Овде се пре неколико дана породила лепа мисао да се оснуе певачка дружина, кои би се обвезала 2—3 године нотално п4ние, код неког овде станугоћег сваковрстног зналца свирке, званог Раппа, учити. Даи Боже да се ово и оствари! Нвићу вам шта ће бити од овога предузећа и ако се оснуе, бит ћу слободан кадгод по нешто и о раднби основати имагоће се дружине рећи.

*) Особито ће нам мило бити. У. 3 б. *