Школски лист
46
да каколи ће шшт страшние бита по нас иа другом св4ту, ако се зп овога живота по Божшм запов^дима невладамо! Бог говори нама у првоВ запов^ди : Л сам Господ! Зар нема и друге Господе осим Бога ? (Има истина и друге господе на землмт, велике и мале, али таквог свемогућег и свесилног Госиодина као што е Господ Бог наш, нема више НИГД& ни на ц4лом св&ту). — Тако е доиста д4чице мон. Бог е Господин над свом господом; Он е Господар неба и земл4. Све е то и4гово; све е у н^говов власти; све е н^му подчкн4но. Кад дакле нпма што Бог запов4ди, шта морамо ми онда радити ? (Кад иам Бог што запов&ди, ми морамо слушати послушпи и покорни бити 3 и онако радити као што Он запов4да; ер е Он наш Господин и Господар). Господ нам Још каже у првоИ запов4ди : „Н сам Бог твоИ!" Кад би теби Милораде родителв твоИ рекао : „Н сам твоИ отац а ти си моН мили син;" то би тим хт4о он теби показати, да те радо има и да те лгоби. Сад шта мислите, д&цо, шта хоће Господ Бог нама да покаже тим, кад нам вели да е Он Бог наш ? Тим, што нам Господ каже, да е Он Бог н а ш, хоће Он да нам даде на знан4, да Он нас радо има и да нас лгоби. — Право имате, д4цо мон, тако е. Господ Бог нас лгоби и милуе већма него ико други што нас радо има, па Он нас шшт већма лгоби и милуе, него што нас и сами родителБИ наши лгобе и милуго. Ми самртни лгоди овд4 на землБИ само слушати можемо каква 6 велика лгобав Божин према нама, ал доћи ће време кад ћемо ту лгобав много бол4 познати, ако се н4 заслужни покажемо. Сећате л се шш оног красног еванђелског изречениа, у коме се каже како Бог нас лгоби ? „Тлкчу Еогх возлкжи гаки> и с &тл свошо адинородМЛГО дллх (-СТћ, ДЛ бсакх б^кр^аи бх ОНћ нтогикнггх, но имлтк животк б4чнк1и." (1оан. 3, 16). Кад дакле Бог нас лгоде наИвећма лгоби и милуе, то што смо дужаи ми н§му чинити ? И ми смо дужни Бога лгобити наМвећма, од свег срдца, и од све душе наше, као благога Отца и наНвећег Добротвора свога. Кад се кои од вас разболи, д4цо, кога зову онда родителБИ ваши ? (Л4кара). То е врло добро што родителБИ зову л!;кара, ер он е чов4к, кои познае нарав чов^чиго и ум^ лечити од болести, и можемо се надати, да ће он болног с Божиом помоћу излечити. Ал опет се догоди често, да ни л^кар