Школски лист

БрОИ 4. У Сомбору 29. Фебруара 1868. ГоД. X.

0 неговашо осећанл иетине. Осећан^ истине ест радован4 о истини, а гнушаић и одвраћап-ћ од лажи. У ранои детинБСтву поавлгае се ово осећан^ као верован!; речма старшх и разумншх лгоди. Деца радо веруго ономе, што старји и паметнш говоре. Овов дечишН вери треба да родител!»и на сусрет изиђу т. е. да деци само истину говоре а нипошто, па ни у салоИ шали, да их невараго, ер варан^ проузрокуе код деце неповврен^ према онима, кои их вараго. Осећан4 истине вређа се и затуплгое, кад родителћи у присутству свое деце страног ковг човека лено дочекага, а чим оваК отиде изсмеаваго га и оговараго; кад хотимице уче децу лагати говорећи н. пр. овако : „Кажи учителго да си био болестан, па ниси могао зато у школу доћи;" и кад пред децом лажу, заповедагоћи на прилику служителго овако : „иди реци оиоме човеку, што ме тражи, да нисам код куће." — Где се овако у кући ради и говори, ту мораго деца постати притворна п лажлђива. У народноИ школи треба да учителБ истину деци омили и да им у срдце искреност и простосрдачност улие, а то ће учинити : Кад он сам буде у свему лгобител!. истине и кад се чувио буде да никаква лаж, превара, притворност, лукавство и улагиван4 не обузима га. Кад учителв деци лепе припозедке приповеда, из коих ће се они уверити, да Бог све зна, да су н4му и саме мисли наше познате, да сви добри лгоди истинитога и простосрдачнога човека радо имаго, а на лажлћивост мрзе. Ако учителБ уме побуђивати у деце радозналост и чезшо за усавршаван4м умних снага; ако ии науку омили. и у