Школски лист

96

3. ОГЛАП. Кад е Атила све с&вернв н источие а неке и »ападне краеве Евроае освеио и ту станугоће народе себи подчинио, нБихове крал^ве нитерао, д« му данак илоћаго, и иноге пред4ле дивлћиж' своим четама наПетрашние опустио, крене се г. 452. по Хр. да Талианску плнчка. На целом том путу ненађе нигде одпор, ер се нико и неусу^иваше тоИ голвмоП и бесноИ сили на супрот изаћи. Све палећи и рушећи уђе под ОглаЗ, где му се ОглаВци подкрепл^ни на8мл4ним готским воИницима снажно опру. Оглабци бранише свов град тако отважно, да Хушш, кои нигде никоег града неоставлаху, оваК већ оставити намЉрише. Онда на едаре^ опазе роду, кон са свои тичићи из Оглан бегаше. То видећи узму за знак добре среће, те шш едаред ударе, и са оне стране, откуда рода пзлети на град навале, и тада га доиств освое. Страшна судба постиже таИ лепи и славни град н н4гове злосрећне становнзке. Све што живо ухватише Хунни нос4коше, и сва она многоброИпа велика и тврда здаеин за неколико дана тако разорише, да камен на камену неоста, ни трага се више незнаде, где стааху. Тако се и обистини она пословица : куд хунски конб проЈје ни трава недође. Разоривши ОглаИ уђе Атила у горнго Талианску, где се нико не усуди на супрот му изаћи. Ту побие и посече, оплачка и попали све широм; села и градови нестааше иза н4га. Злосрећии становници бежећи од ових наИстрашших сидеџии посакриваго се наИвише на морске острове на ушћу рекв Бренте и Еча, и ту положе темелБ ошша у доцниви добу онако славнИ!« и по свеа свету разглашешш Млеткама (Венецш). Тако поста пропаст Оглаа почетком Млетака, па као што стара притча о тици Финиксу казуе, да се сама спали, па из свог пепела тш лепша изађе, тако се разорен4м понови ОглаВ у Млеткама шш лепше и снВние, него што пре беше; а хунско силеџибско царство разпаде се на две године затим чим Атила умре. Народи што их он подариио беше ослободише се, и ови сами остатке Хуна тако разбише, да незнатне чете од Хуна осташе, кое се к црном мору повукоше, и тамо их сасвим са лица света нестаде.