Школски лист

116

Хл Богд! Достоинх (гси бо бса бјиллжд п'ктх кшти гллсм пр1подокн&1л\и, в|\1Ш ЕОжГи, ЈКИБОТ2 длаи, т 'кл \же л\'Грх та слдвитх. (Химна на вечернго).

Слово иа светог Саву у Богосјовш Плашчанскои говорено. (Настав.г&но.) Народ србски свестан свое слободе и свое свете в4роиспов4ди, ако е политичао турскоме тиранству и подчин4н био; и ако е нужда велику част н4гову, насилно изтргла из наручил, у блеску св^тлости трептећи на небеси зв4зда, указавшег се честнога крста, па тавноме нолум^сецу подармила, ипак свето с!ме благодати православин, кое е свети Сава међу своИ народ пос4ао, зал^вано росом благодати десницом податела сваког благослова, као плодоносно изникло е, и топлим сунчаним зрацима озарено и разгрјшш, кое милост Божил са небеса шал$, клице е свов стално и темелћито убокорило, и корен своб чврсто утемелћило. Како е после под управом султана турски, у нћима подчин4пим землнма, православие страдало, види се асно из пов^стнице, кон нам прича, да су богомрски турци у почетку седамнаНстог в^ка удавили и у море бацили патриарха грчког „Кприла Лукарвса" ; а касние об^силн патриарха „Партениа" и на сами праздник воскресениа христова обћсили у Стамболу натриарха „Григориа," 1821. год. Па иста ова грозна судба, мили саученици мои! постигла е и србске патриархе, а имено : Натриарха „Гаврила Гаића," кога су полумћсечнаци, у граду брису, иначе Бруси у А31И об4сили. — На жалостно стан4 нравославне цркве подс4ћа нас и б4гство патриарха србски: Арсениа трећег и четвртог, као и б4дни живот патриарха србског „Василил Бркића," кои е, као сужан у тавници цариградскоИ кости оставио. Мили другови мои! Р4ка е времена протекла од несрећне битке КосовополБСке, па до ослобођена миле наше Мавке Србие, кое се овог стол^тиа 1806 године, на срећу случило, кад су под храбрим вождом србскии Црним ђорђем на првозваног Андршо срблБИ свого слободу получили. И сад се тек блистаго позлаћени крстови на кулама православни храмова, кои