Школски лист

119

изабрао, па по нбоИ ходећи, благо цркве и срећу народа пред очииа имагоћи, знатну част браће и другова наши подпоиаже, да овде учећи светобогословске науке издржати се могу, и штедром десницом изливагоћи благод4жша на нби , милостиво усрећава. — Па кои се и у обште о нама свима, као духовним синцима и питомцима стара, да из нас преправи онаке духовне пастире и учител^ црковне, какве света наша православна црква потребуе, и стак& народа нашег захтева. — Кои се на то жертвовао, да утврди у срдцима нашим православие; храиећи србски Сион, докле год србско име узживи; кога вћчни промисл Божш нека предуго поживи на нашу радост и превелику срећу; а Господ Сиона, нека му подзри: „жезл силе и снаге," и за знак тога, нека му послужи онаИ жезл, кои му е Шгова Светост србски патриарх „Самуил, а приликом посвећена за епископа, и предавана власти, да овом богохранимом диецезом ГорнБО -Карловачком, мудро и савестно управлн, отечески уручио. (овде се одподло тон деспотин.) На последку, сад се у наИвећем смирениго и страхопочитаниго са синовнбим молитвама нашим, к теби обраћажо велики угодниче Божш, светктелго Сазо! скромно те молећи, да топлима молитвама твоима исходатаВствуеш у престола свевишн^га Бога, да нас утврди у православиго; да срдце чисто сазида у нама, и дух прави обнови у утробама нашима; а с тим, да се достоинп покажемо називати се моћи верним послЈ >дователБИма в^чно славећег се великог имена твога; да се достоВни покажемо знатног имена србског, с коии вазда да засв^дочавамо, да смо истини и врстни потомци Свето-НеманБине лозе! А за уздар4 прими срдечну ибсму ову, кол ће ти из млађани груди наши, овде сад свобски одекнути. (Настлвисе несма и одпева.) Говорио : Никола Зец, слушателв красворечил црковног

Д о п и с. И з Р у м е. Као што се пре пет месеци чнтати могло, пречасни ирота митровачки расписао в конкурзе за учателвске кандидате на више места у Срему, с том налером, да б:г и Срем едаред учителб нз нове школе добио. Л нишга у похвалу младим учителвима не ћу да рекнем ; ер прво им дела вала видити; него ћу само то да слоиенем, да в сваки наш, и туђинац пјшзнзо . да наша приправничка школа данас врло добро стои и да е за последнБих десет година толико коракнула напред, да Србима за част служити може. Пречасни г. прота Милутиновић желећи школе оздашн^ са новом снагом и младим ради-