Школски лист

108

и ириосн, а све то будило е у жладежи свест верозаконску и лгобав цркви и црквеном богослужениго. Данашнћим даном цркве су нам празне. ил ако се по неколико стараца и старица у ићима на^е, тш се разговараго ил дремаго. Шта « томе узрок ? Ништа друго, но нехатост с кошм нагаи певци као од беде пого и чате; незнан4 вере код народз, и непознаван!; и неценен^ оних духовних милина, кое служба Божиа у православноб иркви свакои оном пружа, кои у н4ним обредима д&латно са одушевлен4м, вером и свешћу учествуе. Треба нам се постарати, да младеж наша у вечерш>о8 школи научи поати, и разумевати не само праздничне тропаре кондаке и одговоре на Литурпи. него и остало главно п-ћнив кое се неделћом и празником о 10треш,има и о Литургиииа, а на наВвеће празнике и о вечернБима употреблгое. Наша е црква, црква народна, она се Богу моли у рз3} млбивом за нас обштеславннском езику; она жели да сви ми „0димк1ми оуств! и (сдинћ1м г а хвалимо и прославлнмо Отца небеснога; она свима нама заповеда да поемо, и на то нас опомин4 с позивом: нси ш бс!а д#ши , и> бс1г«) 110лш1шлж1а ндшјгш, рцемх : господи помил^и ! Само онда кад се буде у основноИ дечиоИ школи добар темелБ к ученго поана положио, и кад се у вечернвоИ школи поан§ своВски научи, и кад будемо имали сгодне молитвене зборнике, у коима бм се налазило све важние празнично и неделБНО п ^ние, и кое би младеж наша собоч у цркву носила ; само онда, — моћи ћемо дочекати оно срећно време, дл наши момци и девоИке, да за НБИма сва црква и сав народ у храму Божием складнии гласом и рекао би као из едних уста хвали и слави Творца Бога, Матер Божиго, и Свете Угоднике. Чисто као да чуем са многих страна укор, што споменух зборнике духовних песама. Многи се мрште на ту кнкигу и веле да е туђ, наиме протестантски и римски обичаВ с кнбигом у цркву ићи и из н& се Богу молити и полти. Но причекаВте мало, ви добри лгоди, ви мними ревнителБИ старине. НемоИте без разлога камев бацати на ово мое скромно мићниб, кое ако е упутно треба га остварити, ако ли е неупутно, оно ће само по себн пасти. — Пре четири стотине година, док ние печатна изнађена, било е доста, ако се у свакоЛ цркви по една ил по две кнБИге нашло, из коих се читало и полло, а народ е слушао, и п<?