Школски лист

124

до 20, и од 20—100 али у практичшш задатцима, црпл^ним из живота и прилагођешша потребама наших селика. — У рачуну упућуе учителБ. Читан4 и писанБ. Последна по сата двапут преко седмице у свакои вечернћоВ школи за сада имаго се провести с учен4м писанн и читана. Ово се по разумном начину учи заедно, и ова стариа младеж може код вешти учителл за 40 получасова писати и доста прилично читати научити. Учећи то исто друге и треће године сваки ученик и ученица може се у читанго сасвим извештити, и то млого болб и точние, него што се томе мала деца у обично& основноИ школа науче. Доцние моћи ће се од овог получаса една четврт употребити на иоанб, а друга на читанб из полезних кнвига. Учен^ писана и читана спада сваколко у дужност учителбву, кои би валнло, да за таИ посао штице себи направи, а ученицима нужна е табла с писалБком, ил пропис с оловком, уз то Буквар. Народне песме, народни обичаи и животописи славних родолгоба и родолгобкина. За сада мораћемо се задоволБИти само са читанЂм наМлепших моралног и родолгобивог садржан народних песама, кое се еданпут преко недел^ у последн4м получасу читати могу. Добро би било по пеку лепу народну песму научити да се пева, Тим би се на пут стало оним ружним и ласцивпим песмама, што се по Бачков и по Банату певаго, и за кое Вук вела, да ни су достобне, да се са другим нашим песмама успореде. И тако довршивши предложени нацртзавршуем чланак оваИ с желБОм, да се вечерн^ школе заведу одма идуће есени по Бачков, Банату и Срему, а ако е могуће и по свима осталим пределима, где се Србска реч говори, и да наши свештеници и учителБИ, лекари званичници, одабрани економи, родолгобиве србске госпо^е, и наша врстна омладина, — на кого велико узданб полажемо, — едном речиго да сви свестни родолгоби и родолгобкинБ ово предузеће суделован!м своим на благо рода србског остварити постараго се. Од оваких вечернБих школа, ако се свуда заведу и с друженим силама разборитих Србалн и Србкинл ревностно уздрже, надати се можемо стварном и нравственом препорођенго Србства, али по мом мн^ниго едино под овим наИважшим и неизоставно нуждним условл4м: ако сви честити радини на остваренго ове велике и спасоносне идев задахнути буду духом вере, лгобави и надежде христиинске, и ако еви без разлике духовни