Школски лист

157

Школске вестм. СТАНЂ НАРОДНИХ ШКОЛА У СЛАВОШИ И У ХРВЛТСКОЛ. 1Тод насловом „Сханб наших пучких учиона" доноса Школски Напредак у 5. брого о. г. извештаи гд. Фр. Клаића о народним школаиа, кое спадаго у подруче кр. хрв. слав. наместничког вЈћа с концем школске 1866 године. По извештаго том има у провинциллнои Хрватскои и Славонш пет римско католичких, и три православие диецезе, а у нвима 466 иарохин. Народних школа вма 527, од копх 25 биле су главне, а с двема од ових (Загребачком и ђаковачком) сдружена су учигелБишта *а учителЈ, с двема за учателвице, а с двема мале троразредне реалке. За саму женску младеж било е 35 школа а за оба спола 451 школа. Уз ове било е 290 опетовних и продужних, од коих су неке обртнпчке за занатлиске шегрге. Обзиром на в4роиспов^д било е 413 римско католичких и 114 православних школа. Православни у троеднои крал$вини неимаго ни ирепарандие нити посебне главне школе (ове године заведена в у Руми. У.) и само едну едину д$воачку школу (у Ос^ку). По епархинма биле су школе овако разделбне. У ЗагребачкоВ 270. у Модрушко-СенБскои 48, у ђгшовачко-Сремскои 70; у ПечуВскои 21, у Крижевачкои униатскои 4, у Сремско-Карловачкоб 76, у Пакрачкои 36, у ГорнБокарловачкои 2. У свима овим школама предавало е 1866 године 1196 особа и то 455 катихета, 606 учителн и 120 учителБица. — Деце за школу способне уписано е било 71,578, од кое Р1,408 римске а 10,170 православне. — Од ове деце долазило е у свагданго школу 42,836, и то рпмске 38,388 а православне 4448. Ио сполу ишло в у школу мушие деце 25,651, а женске 17,183. Према томе дакле 59 % деце ишло в у свагданго школу. — Иродужну и опетовну наставу похађало е 13,933, од коих само 442 детета источне цркве. Ово е по званичном извештаго, а приватни гласови кое т Славоние и Срема, особито из горн1јга Срема добинмо, пуни су лданн, о том, како наше Србске православне школе нко опадаго, и како лгоди наши неће да шалго свого децу у школу. „Школа 6 веле за Шокца п Немца, а Србину ние од потребе." 'Гако се почин$ тамо у нас говоритио Ових дана биаше овде едан отличан родолгоб из горн&га Срема, кои е походио и неке разреде овдашнвих школа и препарандиго. На питан!; како нам сгое школе у горнби Срему рече: „Католичанске и кое како, ал боме Србске зло и наопако." Господин таи рече, да се, Србско свештенство у горнБму Срему слабо за школу заузима, и да гдекои свештеници учител^ као слуге сматраго и гоне да им раде домаће послове. — Ако е тако, то е онда доиста зло и наопако, а том злу валнло би да власти лека потраже. НОВА СРБСКА ГЛАВНА ИЈКОЛА. Обштина Панчевачка заклгочила е идуће есени свого средогочну мушку школу са четвртим разредом распространити, и тако ће ова основна школа главном школом постати. До сада смо имали главне школе само у Сомбору, две у Новом Саду, у Вршцу, Кикинди, Руми и Земуну. Панчевачка е дакле на реду осма.