Школски лист

171

„Ко свого землго ради, гаИ ће имати хл ^ба, а ленБ ће довека иун сиротшН. бити." „Ко свого зенлго ради битће сит хлвба, а ко неради битће сит глади."

Изображаваггћ учителл. У Немачкои има 148 нрепарандин, управо семинарин за изображенћ учателн, и то у Баварскои 10, БаденскоН Виртембершкоа и ХескоИ свуда по 3, у СаксонкоИ 11. у ПрускоИ 60, у Хановерскои 11, а у осталим државицама по 1 ил 2 а у пешачким провинцинма аустрие 15. Гледећи на броН становника долази у Хановерсков на 170.000 една, у СаксонскоН на'200,000 у ПраискоВ на 300,000: у ХескоК БаденскоН Виртенбершков и у Баварекои на 4 до 500,000, а у Аустрш на 1,333,000 едпа. Међу овима има женски препаранд: а у Прускоб 10, у Аустрш СаксонскоИ и Хановеренскои по 2 и има за изображнван^ евреНски учитела у Хановеранскоб и ПрускоВ по 1. ТечаИ трае у СаксонскоВ 4, у ПрускоВ 3, и у осталима по 3, 2, а 1, год. дана. Среднви брои ученика е 50, ал има дегде и ман$, а дегде и до 100. Илате учитела на преиорандилма у Аустрш износе' 800 ф. а у осталим 800 до 1200 ф . ср. а плате управитела као глг»вних учитела у Аустрш 1000 ф . у осталима веће, у Баденско8 2000 ф . у Прускоп 1500 толира а у СаксонскоИ 1600 талнра (по 1%Фр. ср.). Препарандне су намештене по манвим варошицавд, у ПрускоИ баш с намером, пошто се држи, да су манн места што се тиче нвнога морала сила бола, него велика места и престолнице, ал држи се, да е и другчие оно, по будући живот учителн сила удесние. Уза сав изредан рад немачких ирепорандиа опег се виче : да се неучи доволбно из Психологие, као наипоглавитие науке за васпитан4 ; да се не учи доволбно од немачке историе и литературе као главних за буђен^ отачастволгобла и единства немачког; да се не учи доволвно природословла, као наИглавниег знанл данашн4г времена; да се неучи рисанн ни довољно економие, као поглавитих струка за раднички и ратарски живот. Дал4 е тужба на гимназие, да не приправе децу онско валано, као реалке, и има држава де е забран^но да се из гимназие никако више непримаго