Школски лист

210

века наМсигурние отвести у царство небесно ? а владика му одговори: „Нетражи га у благама земалвскима." Цар га опег запита: Кажи ми дакле чега да се држим? Владика му одговори „Држи се правога пута." Цар и трећи пут запита: Кад н идем правим путем ? а владика одговори Цару: „Онда идеш правим путем, кад се трудиш Бога познати, Шга лмбити и Шму служити. Тако е Владика Цару казао, а и сви ми треба да знамо да е само таН пут едан кои у небо води. Идите Дакле, сладка децо, у животу вашем тим путем, трудите се и стараИте, да од дана на дан све бол4 и болћ познате Бога, Шгова своНства, и Шгову свету волго. Кад Бога добро познате, онда знам да ће те га и лгобити, а кад га лгобили будете, онда ћете му и верно послужити, и за цело блажени бити; — а упамтите децо да е први и наИглавнш узрок сваке среће и несреће наше : право или криво познаван4 Бога, Нека вам Бог милостиви помогпе свима, свошм светом и пребогатом милошћу, да сви до еднога срећни и блажени будете! У Срб. Итебего П. Лнковић свештеник. <

Закон од 25. Мал 1860. Шгово величанство премплостиви цар и кралв наш по саслушанго представке оба дома државног царевинског в4ћа (раДхсрата) издао е под 25. Маа о. г. закон, коим се определгое отношаИ школе према цркви. Закон таВ важи само за оне крал4вине и круновине, кое су у аустриском царевинском в4ћу заступл^не. Читателвима нашима у изводу саобштавамо садржаИ овог закона, по реду параграФа из коих се састои, а то су ови: 1. Врховна управа и надзор над укупним обучаван4м и васпитаванЗш припада д р ж а в и , коа ће и едно и друго преко своих законито одређених органа извршивати. 2. Без повреде овог права падзора, старан4, управа и непосредни надзор обучаванн у верозакону, и вештбан4 у благочастиго у основним и среднБИм школама, припада дотичноИ цркви. 3. Школе, кое е држава, област ил гра^анска обштина основала и издржава, приступачне су свим државним грађанима без разлике вере.