Школски лист

216

Подносеки вам овако извештаИ о своеиу рзду, господине иинистре, комисил непропушта вратити и оба придога, о коима беше реч у почетку овога писма. У Београду, 29. Фебруара 1868. Председник комисие, М. Спасић. Члан и деловођ комисив М. ђ. Миличевић. Чланови: С. Сретеновић. В. Вуић Ст. Бошковић. Ст. Новаковић. Слажем се са предлозииа не наведеним међу онима, кое поднесох, а са осталима у колико се не разликуго од оних, што их у извештаго пространие поднесох, а у приложенов таблици прегледно. Др. Натошевић."

Наука о землћоделству у Французким школама. У ФранцузкоИ уведена е ове године земл!>оделска наука за редовни предиет обучавана у народнии школаиа, па да би се предмет таВ са успехом предавати могао, министарство е ову наредбу издало: 1. Свакидагшњи школски часовн и школски одмор у селима има се прилагодити према потребама селачког живота и према полвским пословима, како би деца могла уз полазен4 школе родителвима своима у послу од помоћи бати, те тако вештбати се у землБОде.Јству и заиатииа и приправлнти се за дужности кое их у животу чекаго. Досада су у ФранцузкоИ деца по шест сати на дан морала у школу ићи, и то три сата пре и толико после подне. Сад е паређено да зими остане тако исто, а у остало доба годиие да трае школско обучаван4 само по три сата на дан. 2. У сеоским школама има се наука о газдованго учити по одређенои плзну, и то се у свакои департаменту ииа удесити према местним земалвскии потребама. 3. Да би учителви могли науку о землБоделству са успехои предавати наре^еио е, да се скоро у сваком департаменту држи предаван4 те пауке, кое би сви дотични учителБИ слушати морали. Кагедра еконоииб и вртарства завестн се има у свима учителБско приправничкич заводима, и озе науке ииаго се тамо свобски учити,