Школски лист

239

Д 0 II И С. -Ј- У С о м б о р у 23. ГОвил. Као што е овде од више година обичаб, да се на Видовдан у готру свечано гогрен-ћ и служба Божин држи, тако е и ове године чин!;но. Сва школска деца и приправници са своим учителвима п с приличним броем побожних и родолгобивих Срба и Србкина присутствоваху тога готра на служби Божиоа, на којоВ се после с>тубе ектение чинило молебствие оуПокош1И д^ши ОуСОПШЛПА) рдкл НОЖ1А ЕлЛГОБ'крНЛГи) КиАЦА в{рЕСКАПА> М|)(ЛИЛЛ.'' — После службе Божие полху ученаца нашп пбсму у славу св. Кнеза Лазара. Наша црквена обштина у сбдници своши 16. Шнин ове године држанои заклгочила е бдииогласно, да се за спомен и покои душе блаженопочившег Кнеза од Србие Михаила Обреновића држи свечана заупокоина Литургил с парастосом. Тужна свечаност ова свршепа е гоче у Суботу 22. Н)нин. 1ошт зором рано тога дана изставлбне су црне засгаве на великоб црква и на обадве црквене куће, што су у воиводинои улици. У иол девет велико звоно огласи службу Божпго, кол се у девет сати започне. Сви трговци од свое вол4 позатвараго дућане, занатлиб оставе свое послове, и множина света нашег п страног поврви у велику цркву, кое средина црном чошм застрта беше. У цркви су били сви варошки и многи жупаниски званичници, обштинари, трговци и отмени грађани са своим наставницима, занатлие са своим дуплирима, и многе отмене Србкин^, од коих неке у црном оделу и с запалБним у руци воштаницама. Заупокоину службу Божиго служио е пречастни Гд. Протопресвитер ђ°рђ е Бранковић са два наисгарин свештеника и ђаконом, а полла е наша певачка дружинп под управом г. Н. Групћа. После службе држан е свечани парастос за упокоВ душе Кнеза Михаила, кои су свн свештеници наше саборне цркве са два 5 ак( >на одпоали и кад в напоследку обштелгобл$ни Протопресвитер са тугом срца изрекао; „В-кнМЛА ТБОА ПЛМАТћ ДОСТОСЛЛЖЖЕ и прмсмаплллАТПЕ К нажј 0|ркскУи М'|'^лил|. К"кчнлА пдмАТћ" — тада нибдно око нпе остадо, кое неби горке сузе пролило бнло за добрим Кнезол, на коме почиваше ухван4 народа Србског. После парастоса изиђе на сред цркве г. Никола Груић учителв главне школе сомборске, те изговори бес&ду сходну тужнои светковини овоб, кого е пропратио народ са речима: Слава Кнезу Махаилу ! И тако пошто узесмо сви когбивз по обичаго србском говорећи: ,,Бог да прости покоинога Кнеза Михаила!" — разпђемо се из храма Божиег са желвом, да се у нзроду нашем никад впше недогоди оваког богомрског убиства, и да се иероди више у Србсгву убица и издаица, него да Србске маике и отчеви, Србски учателви, свештеници, и народне старешике однко свозски настану, да ба се млади нараштаи у духу свете в§ре и чистог родолгоблн по свуда васпитавао! Нека Бог милостиви услиша ову смирену молбу нашу, и нека даруе срећу, слогу и напредак многосградалном народу Србском !