Школски лист

291

дарове и свое колеснице (каруце), пак е далеко пред н$га на сусрет изишао, и кад га е опазио плакао е од радости, пао му око врата, и ние се стидио што е отац био стари пастир, него га е одвео самоме цару Фараону и указао му поштованЈ. пред свом землвом Египатском, а затим му е дао наИболБИ део земл& на издржаван4, често га е походио и надгледао, свое синове ЕФрема и Манасиго довео е, да их д4да благослови, био е отцу своме на самрти и плачући затворио му е очи. У велћкоИ туги свошВ пао е 1 осиф иа лице умрлога отца свога и ц&ливао га е, а по том е т^ло отца свога са наИвећом почашћу саранити дао и по последивоИ желБИ отчинођ пренео га е у породичну гробницу у землго Ханаанску. (Ето д4цо мон красна прим^ра за све нас. Ми треба да отца и матер поштуемо и слушамо, и да смо им у свему покорни, а кад они остаре треба да их ранимо и дворимо, да се за нби старамо, да их се иестидимо ни пред ким, и да их и онда особито почитуемо, а кад умру да их саранимо и последнго желго нБихову испунимо. 1 осифу ние била позиата пета Божин запов§д, па го е он опет наИл^пше испунивао; ви д&цо зато се учите светом закону Божием, да се по н4му и владате, а наИвећа е за вас Божил запов§д: „Поштув Отца и Матер!" — УгледаИте се дакле на красни прим4р 1 осифов, па свое родител^ тако пошту8те и за живота и после смрти нБИхове, као што е 1 осиф отца свог Исраила поштовао!) Наведите мИ из старога зав^та прим^р добре д!це, кон су слабости отца свога покривала. То су били Сим и 1аФет синови Ноеви, кои су н4жно поступали према отцу свом кад е ова0 у пићу изступлен! учинио, и покрили су га, па кад е после отац за то нбПхово д4ло чуо, он их е благословио, те су и они и нБихова д4ца срећни били. Други прим^ри 0з старога завбта о послушности и поштованго родитела: Како се Исак покорава отцу свом, те се дае волбно на жртву водити, чугоћи од отца да е то Божил света волл. (I. Моис. 22, 6. и 9.) Како добра снад Рут слуша свого свекрву и оставлародбину свого и завичаИ, саао да нго може у старости дворити, (Рут, 3, 3-6.) Како мали Давид радо слушаОтца, те по н&говоИ запов^сти вде к браћи у воИну. (Царств. I. гл. 17., ст. 17. и 20.) Како премудри Соломон с престола устае, кад опази да