Школски лист

300

жинма наиболб одликуго. Л немам част тога трговца познавати, алп велим да му е дело племенито и сваке хвала достоино. Но морам и то овде примегити. да би таи дар од већег добита по децу био, кад би о свему томе учителви, у напред извештепи били. Имали би времена учителви деци лвпти, а и деца се за награду надтицати, и тако бол$ и бол4 усавршавати. Овде ми пада на памет онаи допис из нашег места у ,,3астави", кои вели, да би од велике користи било, кад би се у нашем народу нашло такових родулгоба, кои би хтели а и могли од свог сувишка закладу завесги, из ков би се спроти учителви и ученпци издржавали и подпомагали, а добрп и валнни награђивали. — Истина е, да ми имамо разних и велпких потреба, али да е и ово една од навважншх то нпко порећи неможе. Сасвим би ми другчие кроз неколико година сталли са просветом и напредком, к»д би се у овим поче тнвм школама, радеиицима бола волл на рад давала. Ове мале школе иаше скоро сваки члан народа походити мора, па су за то у много већои мери и користние од осгалих висших завода; ови поедине чланове народа изображаваго, а оне кад су добро уређене и добро се на нби пази, масу народа просвећуго, за то се и треба за нби своиски старати. Уверен сам да савестан народан учителв, као поштеи дужник свога народа, употребиће сваки могући начин, да велики дуг, што га према своме народз^ има, честито и валлно одужи, али и сам он кад види, да му на радиго слабо ко мотри, пази и уважава, и поред тога да се 10шт и са сиротинвом бочити мора, неће и неможе са таком оданошћу радити, као кад зна да има неко кои ће му рад и трудно дело н4гово знати и хтети оцеиити, похвалити и наградити а и клетов сиротинви н$говои на пут стати. — ПогледаГшо у Немачку, завиримо у северну Америку, распитаЈшо и у осталих изображених народа шта се у овом погледу ради, па ћемо се брзо уверити, да се они у томе раду надтичу, па за тп и напредују. — С тога мислим, да в сасвим на свом месту, што е дописник о томе и то у нвном листу реч повео; шат се и у нас нађе Родолгоб, кои ће зажелити, хтети и моћи, да се вдном и ми, са осталим изображеним народпма изедначимо. Ову прилику иемогу пропустити а да Вам нелвим, како в овдашнБИ учителБски збор, са врстним поклоном изненађен био. Племенита Госпођа Ана Караџић, супруга неумрлог Вука, поклонила е као што сам дознати могао овдашнвои „школскоВ кнбижници " сва дела велик о г м у ж а н^ног, коа е при себи нмала, и обећала е, да ако одбор наново узтиска она дела кол су распачана, да ће и од оних све подпуно послати. — Кнвиге кое су за сад добивене ове су: „Нови зав^т Господа нашега 1исуса Христа." — „РпроујеЉе 12 8(агода 1 поуо§ гакопа." „Србске народне пбсме кнвига I. IV. и V." ,,ПравителствуГо1ц1и совЗЈт СербскИ." „Приправа за историго свега свиета ради д!>це." „Примбри србско славенског езика." „Србско народне пословице." Србски р^чник истумачен немачкиен и латинскиен р^чима" и „Вука СтеФ. Караџића п Саве Текелие писма Платону Атанацковићу." Свега ина до 11 ком. кнвига, а у вредности до 20. ф . а. в. На овом особитом дару, ние овдашнБи збор учителБски равнодушан бити могао. У свошВ седници од 14, ГОлии решио е и послао писмену захвалницу