Школски лист

314

Исповијест дјеце. („Воскресне ЧтенЈе'* год. 1866. стр. 1051.) Исновијест дјеце држи с<?^|кично за дјело од мале важности. Или зар с другога чега пуштам многи духовници дјецу на исповјест по двоје но троје иаједанпут, и покраН тога често мушку и женску дјецу заједно?! „Дјеца пемају гријеха дјеца су невина . . .1 а То је мњеније, на несрећу, врло криво! Та је заблуда врло шкодлБИва ! Не припада свагда и безусловно дјетским годинама достојанство невииости. „ Ако ко неби допуштао да имаго гријеси прирођени — подајте му нека исповиједа дјецу, и оног часа ће одбацити ту свого заблуду . . .," вели један искусни духовник ('*), С отог је света црква богомудро установила да се дјеца почињу исповједати већ од оне године (**) од које ли једва започињу учити ју н. пр. писању и читању рачуну и т. д.; и издала је духовницима особите поуке о исповијести дјеце (***). У дјетским годинама почињу се развијати расположаји душе и наклоности срца —, и онда се често зачињу зле навике и погибијоне сарасти. У дијетским срцима већ буде се грјеховие жеље, ниче наклонсст к лажи, к лакоумству, к немилосрђу. Но у тим њежним н тако примљивим годнпама врло се опет лако уништава извор гријеха, укроћује бујна сила чуствености управља душа на добро, сију у срце сјемена правде и истине и светости. А све то говори за то, да је исповјест дјеце дјело врло важно и да дјецу ваља исповједати особито пажљиво и марљиво. Дјецутреба на исповијест дочекивати и на исповијести исповиједати врло њежно и љубавно, Спаситељ није тјерао дјецу од себе, него их је примао грлио, благосиљао, хвалио (Мат: гл. 19. ст. 14.; Марк. гл. 10. стр. 14 —10.). Г1ри исповиједању дјеце духовнику ваља се чувати и најмањега вида суровости и строгости; јер дјеца, видећи духовника сурова, од страха неће слободпо и искрено откризати му своијех гријехова , и страшиће се шта више и саме исповијести.

(*)См. писбм. о должн. СВН1Д. сана. Кн. III. 10.

(**) Од седме.

С Х *) »Чиих И(ПОБ г кдЛН1А отроиуувх."