Школски лист

347

му опрашта. Но брат старвји срди се на толику милост отчеву. Али добрачина отвц усјерава к овога а не кара га због роптања. „Неможе змија свого меса јести." Родитељива су сва аиова дјеца једнако заила и драга. Такови смо ми сви пред Богом. Велаком милости својом Бог доводв све људе на покајање. Лржавни закони прописују казне различне, н то тако власти извршују. Тако је добро. Законом је чојек ограничен, и ту је наше људско достојанство; то се зове слобода! Бог је чојеку дао заксн, да чојек сам собом влада. Али се у овој прилици види, да је тај „старији" брат само за себе хтјео да знаде. Он се позвва ва своје заслуге, те ће да отца огранвчи у веговој милости. Таквг је повјестница жидовска. Гнусна гордост пмаде различне своје изворе: тако сеједни величају са својом љепотом, други своим богатством; опет неки своим рођењем. Гордост је заразила несамо поједине људе и породице већ и цјеле народе. Њемац рече: „тЛ (1ет Вагои Гап§1 (1ег Мепесћ ап". Њемци уображавају себи велико послање, и да само они носе просвјету, — Мађари преко веле: „тот (слављанин) нвје човек а : Тако бисмо могли ваздан редати код западније народа изрод од опаке гордости. Ми Србљи речемо; „Нит усара над маЈјара, нити брата над хрвата/ 4 Ово је по христовој науки и нашој вјери правилно. Па ипак римске цркве катихисис одриче нама спасење^јер невјерујемо у — папу. Отац у овој причи јест : Бог. Старији брат јесу жидови а млађи брат остали народи, видимо да одјело и прстен има своје лијепо значење. Само онда гријешимо ако одвјело туђе примамо, и расипамо своје имање на украс и накит. Но варошима Срблви се одјенуше у туђинску чоју и крој, те се тако предадоше и на туђе обичаје и језик. — Још се чува Србски значај у нашима селима, али је народ осиромзшио, те је почео и он куповати неке комаде, и шара се са туђим ридама и „крамарцом". Њега кваре наше „господске" куће, јер туда утучена је Србска доброта са ту^инштином у сваком ногледу! . . . Дај Боже! да се сви блудни синови окрену к Богу Отцу, па да им он даде одијело и прстен своје милости, те да са значајом србским повратимо се у кућу отчану — на веселБе св. Неманића! Послови Младена Живоиновића из 4. разреда : I. Еванђелве од св. Марка зачало 47. Важно је ово читање за нас. Исус није оснивао цркву