Школски лист

Д о п и с. ИЗ КИЈЕВА 18. ЈАНУАРА 1869. Можда ћо вас, господине уредниче, заинтересовати, да чујете што и за овдашњу Србадију, што црпи науку у врту православном. Ове године сложимо се ми срби што се бавимо овђе у Кијеву и склопимо књижевно друштво. Друштво доби дозволу политичне власти, подувјетом, да сенеупуштамо у своим седницама у политику. Закључимо да по нашем прославимо св. Саву. Ректор духовне академије, Филарет, рече да ће нам бити на свему уолужан; на чему му велика хвала. И тако на дан св. Саве служише у нашој академијској цркви 5 свештеника и два ђакона ; између тих 3 српска попа и један српски ђакон, који су овђе на науци. Ми остали Срби појалисмо по нашеиу напеву. А познато вам је, да се напев руског црквеног појања сасвим разшкује од нашег. — Црква бијвше пуна наших проФесора, студента академије и друге господе и госпођица. После службе био је„Молбан" и „Многољетствије." Све ово испало је величанствено и сјајно. После службе позвали смо више наших проФесора на „водосвећење" код наше куће и на закуску: на чему нам о»и врло лепо захвалише. Ево шта нам од прилике рече проФесор академије Пјевницки: „Если бн всб Славнне так% горлчо лгобили свок» народностБ какг вб 1 ; и если бн всб старалисБ о просв&цеши своего народа такт>, какг стараготсд сербм, то могло 6 б 1 славанство подннтбсн до гого, что б' скоро насталЂ дла него тотђ великЈи славннск1и денБ котораго каждни иотинни славннинЂ ожидаетЂ какг денБ прослален1Н." ПроФесори нам и израдише концесију од политачне власти и подарише нашои библиотеци много књига и обећаше се бити нам на руци у свему, што буде стајало доњих. Ето да чујете како Србадија дише спрам свог рода — ма да је у даљној даљини и да видите, како су браћа наша једиковерни Руси ради нашем напредку. —• Нетреба да мислите, да они теже за тим да нас добију под своју камџију. Прошчо је век тих идеја. Сада је настао и овде векправе слободе, век народности, и љубави братинске.

Школске вћсти УНАПРЕЈјЕН!) ШКОЛА У СРБШ. Одкако е попечителБство нросв4те Господину Димитр1го Матићу повЗзрено, од то доба с радошћу опажамо ми нов д-блатти живот у школскои отруци код браће наше у Срб1«. бдно за другим изилазе спасоносне наредбе о точнием вршенк> дужности учителБске у школи и у цркви, о заводенго неделБних и повторних ткола, и о учителБским зборовима. У Србјису као штонам се чани по селима у последн§ време деца неуредно у храм Божш долазила и слабо понти учила, а учителБи на неким м^стииа почели су држати да понн4 неспада у њихову дужност; сад е поново обавл ^но и у дужност ставл ^но да сви ученици имаго недељом и праздником на вечерн1>, готренб и службу Божиго, а по варошима и прве седмице великогпоста на предосвештану службу долазити, а учителБИ су обвезани у неделБне и праздничне дане у цркви деслу страну држати. Колико се од ове поновл§не наредбе вели-