Школски лист

116

св &тителн нашег ев. Кирила држане, наизнатнил е она што е тога даиа у Петрограду држана. У дивнои храму преподобнога Исакиа започета е тога дана у 10 сати пред подне служба Божиа, на кошЗ у предн4м д4лу храиа од славлнског добротворног одбора призвана отлична лица, а у осталом храму непрегледна множина народа присутствоваше. Застава св. Кирила и Методин подигнута е била иа десно од амвона и код нб е стаао народни трудолгобиви списателв сл4пац Ширлев, кои е ту заставу и направити дао. Литургиго сдужио е епископ Паладие а пропов^дао е ректор духовне академие протереЈЈ Лнишев. У тои сво1О0 пропов^ди навео е он, да се успомеиа просв&титела славлнских досада зато ние свечано славила што уотм&ном обштинству небинше ни правога славанског осећанл, ни лгобави к православиго. Он е у красноИ тоИ бесЈди живо доказивао да православна црква неоделгое себе од живота народног ии од науке, и да е она у станго успоред са науком подпомагати развиднб и напредован^ народа у просв4ти, и у свима врлинама. ГГосле слу&бе држан е свечани „Молбаи" св. Кирилу, и то с таквом свечаношћу какву досада 10шт ние видила саборна Исакиева црква. Три митрополита, три архиепископа и до 30 свештеника служише ову богомолго, кол представлаше свечано позор4 достоино хилндугодишнвице великог просв4тителн Славннског. Из саборне цркве кшло се у дворану придворне пЈиачке капеле, гдћ е држаи духовни концерт у славу просв^титела Славанског. Ту у свечано руво обучени подпуни хор п^ваца изредно понше црквене п4сие по старинском нап^ву грчком, србском, болгарском, киевском, „столповом" и тако званом простом. Особпти утисак на раздрагане слушаоце учинио е: велики прокимен: „Не отврпти лица твоего" „Отче наш и велико елавословие, — по композицш Д. С. Бортанскога. У вече држаиа е сЕдница „славлнског благотворителног обштества" под предс4даван4м А. 0. ХилБФердинга на коши е устаиовл4на премин кириловска са 500 руб. зарад поштрена младих лгоди к изучаванго славанства. Прве теме за д§ла с коима ће се моћи нат&цати за премиго Кириловску до 1. Окт, 1870 године есу ове: Исторички расказ о три прва покушаа уединенл славлнских иарода (850 — 1025). Велика Моравин у време Растислава и Светоплука, и Полвска у време Болеслава Храброга. У списима има се пажнл обратити на пропов4д ва-