Школски лист

122

па морамо и ми тада подићи јаку и свесну зграду, коју неће „силни" никад моћи порушити. Из слоге и братског споразумљења истекли су и зборови учитељски, где се досада обдржаваху; неслога и неспоразумљење пак јесу препреке, што се на другим местима не обдржаваше још ниједан збор учитељски, а на некима се местима опет затаја и као кроз сан тек опомиње се млоги члан збора, како то лепо беше кад се браћа искупише и почеше се искрено договарати о манама, што се одомаћише у нашем народу. Не браћо! Ми не смемо напуштати, да и најмањи поветарац угаси ту запаљену свећу нашега рада. Не сакривајмо свећњака под поклопац, чим нас ко поплаши, да је тек изглед, е ће бити буре! Склапајмо учитељске задруге, држимо што чешће учитељске зборове! Распирујмо пламен просвете што већма, па нека и са развалина Душановог Призрена и са тужне Босне и Херцеговине браћа увиде свети тај пламен; нека гиде спрам њега да је плоча са гроба Србинова одваљена; нека се скорим спрам тог пламена познаду браћа и један другог веселим гласом поздравља: Србство је усталоиз гроба несвести! — па да и непријатељи сами, који су стражарили над гробом нашим морају признати и рећи : „Ваистину устаде!" Још једанпуг понављам дакле и кажем: Неспавајмо сада, кад се све буди; него се договарајмо и радимо! Тако нам Бог помогао! Д. Јосић.

Н А Р Е Д Б А. кр. угар. Министра в4розаконских д4ла и нвног обучавана под 17. Марта о. г. Бр. 435. управл^на на све римско и грчко католичке митрополите и грчко источне епископе, (као такође и на протестантске и унитарске епископе.) У сл^д са разних страна добивених изв^стил искуством сам до тог жалостног уб!ђенд дошао, да се вЈроиспов^дне школе, што их цркве издржаваго, и у ншма обучаван!>, понабвише у оном старом недостаточном станм находе, у коме захЉима и наредбама у чланку XXXVIII. §. 11. закона од год 1868 о лвном народном наставланго, неодгозараго.

8*