Школски лист

148

е р би пропале. Пети дан већ све бубе спаваго, а седми се дан пробуде онда и су веома слабе. Другоме од&ленго дае се прва дан трипут еста, а остала три дан» п0 четири пута на дан, и онда почну ове бубе спавати. Кое између нбих неби хт&ле заспати с тима се поступа као и с 1 онима из првог од&ленн. Треће од!>лен§ добид први дан трипут ести, други дан шест пута, трећи дан четири пута, и онда већ починго спавати. Бубе спаваго 30 — 40 сати, а кад се иза сна пробуде кожа им се олгошти, и тиме се завршуе прва старост или ирви период живота нбиховог. Друга старост. Кад се свилене бубе из првога сна пробуде, под4лити их валд по ново на три од^ленд, и то овако: Оне бубе, кое се први дан после спавана пробуде, — ма оне у коем дотадашн4м одћленго биле — ставити валл на чисте кревете, кои долазе у наДдолћни ред и сачиннваго ново прво од4лен&. Оне, што се други дан пробуде покупити валл из сва три првашнл од&ленл и саставити из нвих ново друго одЈлен^, пак поређати их на средн4 кревете. Напосл&дку, кое се трећи дан пробуде, преносе се у наНвисше кревете и сачиннваго ново треће од&лен^. Уз то сав смет има се брижлвиво изчистити, а оне бубе што на пређашнБил креветима јошт и после трећега дана спаваго имаго се нанол^ бацити. По томе дакле у другоИ старости под^лгого се свилене бубе онако како се разбуде, и на исти начин валл их иосле сваког спавана по ново разређиватн. У друго8 старости бива ранење овим редом: Прво одЈленћ добил први и други дан по трипут ести; трећи дан шест пута, четврти дан дае се пет пута ести и онда почну бубе спавати. Кон неће Гош да заспи, тов валд дати изс&цкана лишћа. Друго од4лен4 први и други дан рани се осам пута, а трећи дан пет пута и тада починЈ спавати. Треће од4лен4 први и други дан рани се осам пута, а трећи дан пет пута и тада наилази на н^га спаванб. У овоа старости за 100,000 свилених буба треба до 60 фунти лишћа. Пошто бубе 30—40 сати проспаваго, пробуде се оне, сбаце кожу и тим ступаго у свого трећу старост. Трећа старост. По данима пробу^енл разреде се бубе