Школски лист

156

1868 године може и смЈ; бити, ер друга точка § 25 истога чланка овако гласи : „У поглед) г оних већ постоећих в4роиспо^дних школз, кое су се досада из обштинског (коиунског) имани и прихода издржавале, слободно е дотичноН обштини и на дал4 досадашнБи обичаВ задржати: но у тако51 случаго ииа се помоћ између школа различитих вброисповЈди у праведноВ суразм4ри подблити, и неможе се ни од едне в&роиспов4дне школе одузети,докле се непрестане даватаи школама других в];роиспов4ди, Кад би покраи епархинлних надзорника школских наши свештеннци, поглавари обштински, наученнди н трговци свовски се у грађанскпм обштингна за србску школу заузели, могло би се скоро св;уда израдити, да школе србске задрже оне изворе из коих се до ако издржаваху ; шта више почем и суграђани наши римске и протестантске в4ре, како из обзира на свок) в4ру тако и на народност понаИвише в4розанске школе свое задржати желе, то би се иогло постићи да се комуналне школе у нашим долвноземским м4стима и незаведу, него да се сви у § 39 истога закона означени обштински извори, као и порезки школски 5% додатак на пздржаван-ћ в^розакоиских школа разположи, при чему би наши заступници у гра^анским обштинама на то ићи морали, да на страну србске школе онолико прихода дође, колико износн суразм^ра имаовине м^стних Србала према имаовини других становника истога места. Л држим, да би уз свестно и енергично поступанб наших обштина у оваи мах све школе нашеу Бачкои и у Банату задржати и умножити могле свое обштинске изворе, из коих се до сада издржаваху. Само би се наше премалене обштине у коима учителБН из варошке касе плату примаху, као Пешта, Баа, Сегедин и т. д. у случаго пко би се тамо комунске школе завеле, морале оставити на милост суграЗјана других народности, или ба се о грошку црквених обштина у будуће издржавати морале, задржавши само два или три наГшижа разреда, дочим би потом у тим м4стима д4ца наша дал^ учен!> у комунско0 школи продужавати морала. У првои случаго валлло би израдити,да тоН д^ци нашоИ, што у комунске школеиду, у слободним од редовних предмета часовима србски учителћ србски език и читан4 црквенославенско предае, за кое бн од варошке обштине хонорар примати имао. Између опред^ленн саборских, коз е наимилостив^и цар и кралв наш потврдио, за пвинчи паладиум наите школске автономие сматрам § 79 ц. кр. рескрипта, кои овако гласи : На