Школски лист

214

Као што, мила дјецо, видите из свега тога, што сам вам казао „ЕИ>руго во единаго Бога . по своме садржају неспада међу молитве, то исповиједање није састављено на ту цијел да се њим молимо Богу, него нам је дато за образац вјере. А црква зато увршћује то исповиједање међу молитве, што је у њему изражена сва суштност наше вјере, све оно, у што ако невјерујело, неможемо ни искрено молити се, ни достајати спасенија. Кад у вријеме свете литурђије свечано произносимо то исповиједање, пред спршавањем тајне евхаристије, онда тиме изражујемо ову мисао: ево вјере, Господе, коју се не стидимо исповједати пред лицем свега свијета, — на основу вјере коју си нам Ти заповједио исповиједати, на основу тијех истина, које признајемо, усуђујемо се приступати к свршивању тајне, коју си ти заповједио своијем ученицима да свршују до краја вијека. Кад на јутрењу и на вечерњу, дома и у цркви, произносимо то исповиједање, онда тиме изражујемо ту мисао, да с вјером у те истине што су у символу и устајемо на посао и лијежемо на одмор. То је исповједање изражај живота нашега срца. И кад се тај символ произноси с искреним и с топлим срцем, онда доиста вриједи и као молитва. Може дакле свако увиђати, како је важно не само знати правилно произносити то, исновиједање но и правилно сваћати, тако да би оно заиста састављало живу вјеру нашега срца, да би оно подпуно изражавало све оно, што ваља вјеровати по учењу које је Христос Спаситељ донијо с неба на земљу, Хајдемо дакле да проучимо смисао тога символа, тога учења, које су ради нас сложили свети оци, а које су светим оцима предали апостоли које су пак апостоли п примили од Јисуса Хрнста. (продужиће се)

Школске в^сти, УЧИТЕЛБИ ВРШАЧКИ поднели су србском народном сабору (на жалост већ распуштеном или одгођеном) следеће жел4: 1. Да у будуће на нар. саборима буду учителви заступл^ни и то суразм&рно брого свештеничких посланика. 2. Да се материално стан4 учителвско поправи, онако као што в на сабору од г. 1865 стан^ свештеничко поправлбно.