Школски лист

218

Истина, да е обштииа слободног кр. града Сомбора све школе наше о своме трошку издржавала и над нвнма нраво патроната вршила, али то иимало сметало ние, да е умрава школа ових, а често и само нотвр^ен^ учителвскога избора у овим школама, од дотичних народних и вћрозаконских школских власти зависила. Наше србске школе имале су свого автономну управу, од како су постале на све до године 1 776. Од те године до 18 М. стаале су оне под мудром управом Директора Србских народних шкоЛа у овом округу славнопознатог Авраама Мразовића ; затим све до годиие 1848 управллху над свима срб, народним школама у угарскои и у сдруженим крал4винама врховни управнтелћи србских народних школа православне источне вЈзроиспов^стн. Таковн су управителви били СтеФан Урош Несторовић, Никола Темешвари, и сада шшт у животу налазећн се кр. сав4тник Евгение плем. ђурковић. Т1и врховни надзорници носнли су званичан од државне власти иринознати наслов и сваки се од 1њпх у тадашн4м курјалном стилу називао: „биргепшз ГпзресЈог зсћо1агиш 6г. п. и. К. ^аИопаНит N8<шп1з Шупсае." Двадесети чланак земаљског закона Угарског од године 1848 у § 3. изнвлгое очито не само да су све основне школе у отачаству нашем школе в^розаконске, него им као таковииа ооећава, да ће се све оне баш нз саме државне благаИнице издржавати задржавши свои вћрозаконски карактер. Дал4 по смислу § 8. истог законског чланка школама православне источне вБроисповЈди пришата е подпуна самоуирава (автономиа). То е, Господо мон, изрекао закон од године 1848. ОнаИ закон, коп мислим, да за темелв служн нашем данашн4м грађанском станго, за кон се закон, вели, да е излив слободе еднакости и братинства, и прела коме се закону, особито што се ове точке тиче, сви ми с пиететом относимо. Пошто е Шгово Величанство срећно владагоћи крунисани кралБ наш Франво 1осин Први, с позивом на мало час споменути XX. законски чланак одгод. 1848. и на основу IX. чланка закона од год. 1868. уставним путем наивисшу наредбу од 10. Августа 1863. уз премаподпис своега угарског министра просв&те н црквених дћла издао, и у нбоД србским народним школама (Зжогћ. пеазгеМ ГзкоЈакаак) подпуну автономиго у границама наивисшег надзора обезб&дио (види из III. отскка §. 16, 17, и 79), одредивши, да се школе србске и на дал!> ио смислу издатих школских Фасин из Фондова нвима намеи4-