Школски лист

235

кое в^роиспов4дне будући, у погледу народности имале би бит и заедничке, ер у нби иду,д^ца бун4вачка н4мачка и мађарска. Па, Господо моз, колико учитела има у овим школама коима е език и кнвижевност Српско Хрватска позната? 6л'те да нема ни едног? — А колико се у овим школама матернБи език абсолутне већине малах ученика у обзир изузима показаћу вам ево из собственог искуства мог : Пролетос едно вече проходагоћи се безданским путем спазим едно весело д^тенде, гд^ с школском кнбижицом у руци протрча покраИ мене поздравлагоћп ме мађарским езиком. Л по изговору а и по кошулБИ од сади-безп познам да то дћте неНе бити мађарске народности и запитам га : Како ти е име ? „Стипан Маринковић" одговори ми д4те. Л се упустим с нбпм у разговор и видећи у н4га мађарски буквар, запитам га учи ли у школи и бунћвачку кнвигу. На кое ми он одговори : „У школи се не сми говориги рич бун&вачка, тамо се све учи мађарски, а бун^вачке кнвиге штиго само старе баке код куће." Ето, Господо мон како у средини нашои и у наше време, браћа бунбвци пролазе у заедничкоД и унраво по апсолутноИ већини св010и школи. Тако би можда прошли и ми Срби, кад би донустили да се овд4 заедничка школа оснуе. Напоследку 1ошт и ту важну околност имам споменути, да би комунална школа, кон би се овд4 завела, подпасти морала под управу жупаниског школског надзорника и жупаниског школског сав4та, у коме ће у погледу на език обучавана већина р^шавати, а ту би, у напред знам, ми Срби и са наДправедншм желама нашима свагда пропали. То, Господо моа, што сам сада навео, есу бнтна своИства, школе комуналне. Да видимо сада, шта е по смислу закона зеиалБског школа вЗфозаконска. Трозаконске школе есу оне, кое свака вброиспов^д за свого д4цу има; дакле то су у главноме школе онаке какве смо их досада имали. Закон земалБски по § 11. прописуе у слове, под коима те школе и на на далЈ обстати могу, а да се в-ћрници дотичне цркве немогу принудити на Нодржаван4 комуналних школа, све ако би се баш ове, по желБИ других суграђана нбихових у м^сту том завеле. По томе би код нас у Сомбору и па дал^ обстати могле србске православне школе, римокатоличке школе, и евреВске школе. Свака би в^роиспов^дна обштина бирала свое учителћ; свака би имала свого школ-