Школски лист

237

школа у вброзаконском и народнои значаго наИватренин и наИвећа желл свиш нас Србалн, шта више и то напошш^м, да ми сомборски Срб.1ћи комунску основну школу — ако би се овд! подигла, — нигда неби за своео сматрали, него за силом наметнуту, и да би се тим кра0н4 незадоволБСТво и нраведно огорчен! у народу нашем проузроковало. Јошт и то изавлгоем, да наша Србска Народна Школа, по смислу заклгочка Славног Сабора Србског године 186% у Ср. Карловци држаног и у сл^д тога изданог НаИвнсшег кралЈвског рескрипта од 10. Ман 1888. несме се и неможе никада за комуналну и ннтерконФесионалну школу сматрати. Напосл^дку завршугоћи говор мои у обрану в!розаконских школа, особито то напоминбм и пред очи Вам ставлнм Господо мон, да е нздржаванб свиго овомЈстних србских народних в^розаконских школа нз обштииске благашшце сл. кр. града Сомбора ме^усобним између исте обштиие и школске законите власти постоећим писменим уговорима, тако званим школским Фасинма, на сва времена обезб^еио, и неможе се уништити без саизволенд автономне власти србских народних школа и овдашнбих Србала. Све ово у обзир узевши, глас моИ даем за то : да се у Сомбору основне в!розаконске школе задрже, и да се свакоИ в^роиспов^днои школи суразм^рно издржаван!" према брого жителБства и према законом одређеним просв&тним потребама и на дал4 дае! Н. ђ. В.

0 п е в а њ у. I. Ако је истина. да се у песмама огледа чистога и карактер душевни народа, то, имајући пред очима песме које српски народ у бившел Војводству пева, врло зло сами о себи еудити морамо. Отидимо у какве нросте сватове, па ћемо морр-ти уши за?ворити да неслушамо гадне и скаредне речи, које човека само на дивљаштво 6.;омињу. Про1)имо оним сокаком, где је какво весеље у вароши ил у селу па ћемо тако нсто проћи, и то све у невању бива. Па и сама мала српска дечица, која тек што реч две добро изговорити могу, надмеђу се већ у певању тих скаредних песама.