Школски лист

284

Б А Н А Т. (Шшолико лекцил из землБописа.) Б. Србско-Банатска воИничка краина. Кад е горнБИ део Баната године 1779. на жупание подел^н, онда е долбни део заостао у воВничком станго и подел4н е био наИпре на две регименте, од коих е едноб дато име немачкобанатска, а другоМ србскороманска (по тадашн^м званичном изразу илирско банатска.) Тек у новие доба ова последни подел^на е на две: србску и романску, — и тако сада се банатскп краина састои из две србске и едне романске пуковние. Од србских пуковнил прва (панчевачка) носи шш и сада име немачкобанатске пуковние, премда су у нбоИ Срби броем душа иман4м и народном свешћу навпретежши. Простор Банатске воене краине износи 182 □ милн. Од овог е западни део чиста и врло плодна само на иеким местима песковита равница, а источни део сав е бреговит. Уз Дунав простире се од Базаша па све до Ршаве планина Клисура, на когоИ су наВвисши врхови Алион и Алибег. Реке су Дунав, Тиса, Тамиш, Бегев, Караш, НералБ, Черна и Б4ла Р4ка. I. НЈмачко банатска или Панчевачка Пуковнил. Пуковниа ова граничи се с с^верне стране жупаниом торонталском, са источне : жуп. темишварском и пуковниом белоцркванском, са гожне Дунав е раставлл од Србие, а са западне Дунав е раставлн од варадинске пуковние а Тиса од тителБског баталиона. Простире се на 42 □ мил4 на коме простору има близо 500,000 готара добре земл4, што се обд§лавати може. Од ове земл§ има преко 200,000 готара ораће земл§ а остало су понаВвише ливаде, ритови и пашнлци, а има и нешто винограда. Сточарство е овде у доста напредном станго, особито држв граничари много оваца, говеда и конн. Становника има близо 130,000 душа, од коих 80 хиллда Срба православне в4ре, 24,000 Романа, 6000 Словака, 1000 Хрвата, 16,000 Шмаца и 3000 Мађара. По в4ри Срби и Романи су православни; Шмци су понаввише римлани, словаци и н§што мало н4маца припадаго протестансков, а мађари (у селу Дебелачи) реФорматскоИ в4ри.