Школски лист

338

саму глувоћу. Узане дечие и женске капе ил тесне повезе око ушшо сметаго ваздуху и гласу да неможе у уши допрети, Спаван^ на влажним местима, назеб и напрасно разлађен4 кад е глава лко озноена може такође за собом повести ослаблен4слуха. Шз овога што досада рекосмо уви^а се, како е неупутно д^цу за уши кирити, и ћушати. Родителм и учителви нека се дакле одсада клоне оваког тирннског поступана, због кога су многом сиротом д^тету уши процуриле и слух ослабио. Уши валл чисто држати и свако готро прати, али нх невалл чиодом, чачкалом ил укосницом чачкати, иити памук у нби трпати. Слух се изображава разпознаван&м речи, гласова и звукова, особито уз жмурен&; разговетним благим, и улгодним говором старшх пред млађима; распознаванЗзм тонова низких и високих, слабих и аких, кратких и дугачках; распознаван^м ели глас из близа или из далека, и са кое е стране, и вештбанЈм у поннго ПБванго и свирки, особито на гуслама (виолини). За одржати у здравлго органе иипанд чувати нам се вала да прсте неопечемо, да нокте врло ако неодрезуемо и да их ни пошто негриземо, да живце што су испод ноката невређамо, да заноктице не одкидамо, и да руке не преносимо из студене воде одаа у врелу, ни из вреле у студену. ПипанБ се вештба и снажи, кад се деца жмурећки уче распознавати на дрвећу, кори, лишћу, каменго, новцу, халБИнама, и другим рукотворинама, ели површност НБИхова гладка или рапава, ели ствар тврда ил мекана, ели лака ил тешка. У колико се пипан^ уредним и цБлвсходним вештбан^м усавршити дае, види се на слепцима, кон се у слепачким школама тако извештбаго, да могу са узвишеним писменима тискане кшшге пипагоћи читати, писменау штампарш разпознавати и слагати бол4 него окати стагари, штапом пипагоћи ходати, са великом вештином свирати, и т. д. Мирис и кушан& нису истина у свези са животом душе наше, али ипак их ради здравла т^лесног валн у здравом станго одржати и органе нвихове нос и уста од кваренн чувати. Носу шкоди дуготраИна и ика кинвица. Све дакле што киавицу проузрокуе, валл избегавати, као нке смрадове и мирисе, брзи прелазак са хладног ваздуха на угриани, са врућине у хладовину и са ике св^тлости у мрак. Ко нос своИ