Школски лист

350

После свршене божије службе у местноме храму и учин4ног призива св. Духа, скупише се учестници збора у обштинскоН дворани и свештеник к. ЈосиФовић узе реч и навађа да је добио писмо од преч: прогопресвитера г. Јов. Ммдикшића, коим га исти на збор позива а уједно због нагомиланих послова и болести свое умолава, да га као председника збора у председничком званго заступи. Пошто је наведено да је у сљед познати интимата бив. вис. наместничког већа г. протопрезвитар као окр. надзорвик уедно и председник учитељских Зборова; то би сада, пошто је исти препречен, имао га заступити његов законити заступник дотични г. наместник а у овом случају и овај отсуствује, а у препреци обе поменуте личности, часна конзисториа као надлежна школска власт председника збору назначити пропустила је; предложи С. В. Поповић да збор ради законитости удари наиприроднијим путем и да себи председника изабере ; пошто су отоме јоште и свештеници: Михалџић, Бољарић, Мађаревић, и учитељ Чупић мање више у истом смисду говорили. Закључи збор да себи председника бира. На предлог свешгеника Ј. Мађаревића изабере збор свештеника К. ЈосиФовића за свога председника једногласно. Чл. 1 Пр едседник збора захваљујуКи на поклоњеном му поверењу предлаже да збор изабере себи два перозође; на предлог више чланова изабере збор школ. управитеља Стев. В. Поповића и учитеља Свет. Бакићаз а свое перово^е јединогласио Чл. 2. На позив председника чита перово^а Бакић записник лањскога збора и по прочитаном записнику позива председник да се нањ чине примедбе. Свет. Бакић примећује да су његове речи на лањскоме збору у зааиснику взопачене а нарочито тамо, где је он о „ј" говоријо, јер он није казао да незна писати другим иравописом до „јотовским" и није предлагао да се „ј" у школу уведе но је предлагао „да се деца у 3-ћем разр. ако је могуће упозиају са новим праволисом." Свештеник Бољарић и учитељ Јанковић говоре да се они сјећају да је Банић у том смислу говорио. Пошто се и с друге страие недоетаточност лањскога записника увидела, то на предлог свешт. Бољарића закључује збор да се од јако записник сваке седнице прочита бар у главноме у доидућоа седници, а исправ Бакића и цео лањски записник узима се на знање. Члан 3. Свешт. Михалџић пита дали су по општинама