Школски лист

— 2 —

говарати правом задатку народне школе п благостању н нацредку нотоњих нараштаја ? Лре десетак година нребациваху многи иародној школи, да се у њој много учн из науке вере, а ето сада баш они, који томе иротивнн беху, стављају школи у дужност многе и разноврстне задатке, које школа иије у сгању свршнтн, а да сс неогренш о саму дечију нрпроду, претоваравајуКп децу разнпм н тешким наукама п вежбајући само хладни разум дечији нре времена и преко сваке мере. Има људи, којима, иије доста што се у обпчној народној школи учс основиа реалиа знања, него бн желплн, да се у њој нредају науке као такове, н по успеху у нриродпим наукама, у гсометрији, у замршеппм рачунским задаКама, у иауци о чувању здравља, у зсмљопису, нсто])ијп и у ту1)им језицима пресуКују вал.аност школе п учптеља, а неки би дсслили, да се јо 1п п геологија, реопшзија, астропомпја и друге многе науке у народиој школп уче. Покрај таквпх захтева није чудо што иучителл! сву бригу иолажу око тога, да нм ученици у тнм великим н омиљеним наукама што веЈш п сјајнији уснех нокажу, иа бринуКи се око тога занемарују често и сама опа основна зиања и вештине, што их школа пре свега деци дати и у којима децу подпупо добро нзвежбати мора; а прптом се н само васиитање дечије под теретом нагомиданих наставних послова често преиебрегава, заноставља и за маловажпо држн. Већ се јако онажа, да се баш у оним земл.ама, где се пародиа школа у новије доба многим учењем разноврстнпх наука бави, ме!)у одраслпма људма, који из таквих школа изиђоше, опажају знацп незадовољства, чежње за ужпвањем н нревратне мнсли н дела, која на пропаст нороднце п друштва грађанског