Школски лист
107 —
је једног, који зна немачки а предаје природне науке, како би се исти већ овог пролећа или лета могао нослати у Горицу, да изучн свиларство уопште, наиме пак како се јаја свилене лентирице производе. (Ешрхијепи шнолски одбор бачпи,) искусив, да му многе цркв. општине одн. месни школ. оДбори никако не нодносе или врло неуредно подносе рачуне о својим месним школСким фондовима и о руковању школског имања, иозвао је циркуларом све цркв. општипе свог нодручја, да му поменуте. рачуне не отложно прегледа ради поднесу а у будуће да то чине редовно по свршетку рачунске годипе. (Средњ.а школа за горњу крајипу.) Нод тим насловом написао је свешт. Н. К. у 38—40 бр. „Заставе" чланак, који заслужује сваку пажњу. Исти предлаже, да се подигне место српске средње школе, као што је закључио народни сабор, уз једну од ностојећих државних гимназија конвикт, који би деци нашоЈ могућност иружио, да школе нолазе. Не немање школа, јер тих има у горњој крајини доста, пего веллко сиромаштво узрок је да српска деца слабо у више школе одлазе. (Штииендију шж. Ђор/ја, Раље. ) у износу од 50 ф . 40 п. добио је за ову годину нринравник П. разреда Констаптин Дражић из С. Бечеја. (Међународни кедагошки кошрес ) биће овз године месеца сентембра у Брислу под почасним председништвом белгијског министра просвете. (ТреИа скуиштипа немачкиое учитеља) биће ове године у Хамбургу 5., 6. и 7. маја. Са скупштином биће сиојена изложба учила за ФизИку, хемију и минералогију н изложба најновије педаго п 1 ке литературе. (Јхер о уређепу учитвљских школа). Доњоаустријски земаљскп одбор шаље сваке године по неколико ироФесора и учитеља у Немачку, Швајцарску и друге зем.ве, да проучавају тамошње школске одношаје, те да стечено искуство употребе за иоправку домаћег школства. Ирошле јесени изаслат је био г. Томбергер, проФ. пренараидије у Винернајштату, да ноходи неколико немачких и швајцарских препарандија и том приликом био је и код Карла Кера, оиште нознатог унравдтеља препарандије у Халберштату. Шн>ијг се разговарао о урећењу ирепарапдија. Кер му је од прилике ово казао : Задаћаје препараидија образовање ваљаних учитеља за пародне школе. Приправнике треба дакле уиознати са свим оним, што народној школи треба, одн. што она има да да и даље морају бити у препараидијама таки учитељи, који ра-