Школски лист

110 —

и то већином погрешно. Треба само погледати, гата г. писац говори о дисању (с. 76.) и о живцима, где ни помена нема о њиховој улози при покретању, па дивити се опда емелости, којом се г. писац хвали (у предговору), да је створио дело јединствено не само у нашој, него уопште у школској књижевности. Из књиге, у којој се учи : с. 75. „да жиле из срца одводе усисану храну' (дакле нз крв?), да се с. 75. и 103. „костур дели у кичменицу и удове" (а где остаде глава?), да с. 92. „патка нема сноља ушних шкољака, него само ноздрие" (каква свеза!), да с. 92. патка „има 4 увета, који јој служе за кретање" (шта је то?), да је крзно с. 116. „подебљи слој масти испод коже" — из књиге, којој су још и данас гмизавци и водоземци (с. 117.) једна класа, која учи за штуку (с. 122.) да јој ноздрве нису „спаодевене мирисним оруђима; оне служе само за мирисање а не као у сисаваца и за дисање" (какво мирисање без мирисних оруђа?), којој је кокица та.ко .мала „да би се од једнога коња 1000 (!) кокица дало направити" с. 127. и т. д. и т. д. — из таке књиге тешко ће ко што паметно научити моћи! Кад је тако испао (саразмерно лак) ночетак дела, што га је г. пис.ац засновао, шта ће нам онда донети продужење ? Заиста не здраву храну за публику, што чита, најмање за учитељство, за које г. иисац (с. 20.) вели, да га је својом књигом из „таме" извукао, и то не само слабије учитеље, „којих је богме јога и сада огроман број," него. и многе, „који се сами или их други за добре и ваљане учитеље држе." Али књига ова ноказује, да гдекојима и од оне госиоде, који мисле да су изашли већ из таме, иеби шкодило „ мало више светлостиЈ и М. Петровић.

Р А 3 Н 0. (Црослава педесетогодишњице владике. будимског Арсенија Отојковгфа) обављена је 9. марта у Св. Андрији уз пеобично учествовање целог српског парода. Слављеиикје на тај дан пребОг. ступио у монашки чин. ГТре тога сврпшо је уСомбору г. 1822препарандију с' отличним успехом, те је данас пајстарији од живих српских ириправника. Сећајући се на то поздравила је учитељска школа у Сомбору јубилара овим телеграмо.м: „Најстаријем недагогу срнском, поносу српске учитељске тнколе сомборске, преосвећеном Арсенију данангњу педесетогодишњу прославу најусрдније честитамо." (Саборски одбор) сазват је за 27.. март у Ср. Карловце. (Црквено-школска оаштина у Брђанима) у Банији држа-