Школски лист

— 102 —

СТАРШИНЕ И ПСОВКЕ. Псовке и ружне речи улазе особито у млађи нараштај наш тако у обичај, да мора сваки од старијих, да се чисто ужасне, кад оно чује. Па кад стоји, да, каква је реч, која из кога иде, онако и осећање и свест и мисао и вол,а и смер, онако и дело на онако и срећа овог живота, онда, ко би но оним речима хтео да види срце и душу оних, из којихоне речи иду, и ко би по ономе хтео да шреткаже ионос будућих отаца и старешина народних, он би видео гад на души, од којега нема горег, и видео би уду будућност, јер те душе, с којих таки гад иде, и које таки гад на сзби трпе, немају више ни моћи, да се у оном лепом ионосу одрже, којим се и просте душе диче, а камо ли лепо васпитање. А кад се узме да извиди, ко је управо ономе крив, а оно се дође прво на домаће иа одмах и на местне старешине, особито на свештенике и на учитеље. То су кривци, јер не говоре, не уче, не крате, не чине што треба, него слушају, као да их се не тиче, н тим напуштају, те се гад она,ј све већма осмели. А то, колико открива удављену у гаду душу оиих, из чијих уста излази, исто тако издаје и душу старешина на тај гад огуглалу и њим окаљану. Доиста, тако кукавичких старешина није још ни када у нас било. Нанустили су своје млађе, да чине што хоће, и ови су узели мах тако, да има данас много момака, па већ и гдекоја девојка, у којих нема више ни мрве поноса ни образа, и ни једне лене речи, него сам гад, који вре из њих, горе него онај гној и смрад с ногана чира, гад, који је загушио на души и носледњу искру онога лепог мушког и лепшег женског поноса. Који од млађих то чини, а старији то слуша, и наиушта, и не види, да је свака она реч клетва на старије, и да грдно срамоти и млађе и старије, — ко не види, да иза оних речи вире и дела онака, и да иза њих нема нити може да буде благослова ни оне лепе хришћанске среће, која благосиља, — а ко све то зна, на још ни снаге ни поноса нема, да опросги еебе и своје одо тога турскога и татарскога гада. зар такови млађи и старији вреде да живе, и да их леио божје сунце грије, и ова света прадедска земља и пеиео држи ! Ви бољи очеви и мајке пробудите се, дигните се и научите своје. Неколико искрених речи из ваших уста, и са с.рца срцу, учиниће много; јер је оно тако ружно, да ће одмах сваки видети; а чим се увиди зло, одмах је и сломијено, и нема му