Школски лист

„ШКОЛСКИ ЛИСТ" излази сваког 1. и 15. у меседу. Претплата је за целу годину 3 ф ., ва 4 месеца 1 ф . а за Србију 8 динара годшшље. Учитељи, који имају маи>у плату од 300 ф ., богослови и принравниди добијају лист у иола цене. Дописи и претплата шаљу се : Уредништву ,, Школског листа" у Сомбор.

0 УШШВУ ШКОЛЕ И БЛСПИТАЊА НА НЛРОД. давно се зпа, да васпитаље и учење народа има велики 'уплив на живот и благостање народа, ал то статистички доказати нрви је покушао Француз МеНег. Ои је тога ради испоредио број деце, која школу походе и број становника и самртника у 85 окружија у Француској и нашао је, да је у оии окрузи најмање умирања, ,где је највише школа, и где ее школе најбоље походе, и то да је много мање умирање него по средњем броју на целој земљи. А Француз МезпП испоредио је у иети округови висину тела и средњу дужину века љуцког и нашао је, да су људи и највиши и најдуговечнији у они округови, где се школе најбоље ноходе, и то да су миого Виши и дуговечнији, него што је то по средњем броју на целој земљи. — Још се нашло, да и множење народа иде упоред с мноштвом школа и да су сви становиици имућнији у они округови, где је школа највише. Истина је, ово зависи и од других прилика, ал најглавније је васпитање и школа. Даље је осведочено, да с пезнањем упоред иде сиротиња и болешљивост и раније умирање, те краћи век; а на сунрот дужи век, боље здравље, већа снага и веће имање и благостање са више школа, пауке и васпитања. Даље је осведочено, где је више школа и где се ове боље походе, ту и вароши боље напредују и сан народ ту боље и угодније лсиви, и све боље нанредује у благостању, разуме се, кад и школе иа то уче и постичу. Најпосле оиазило се и то, да исти народ онде, где иема школа ни науке, неће за ово ни да чује, и нротиви се свакој новости и самим државним прописима за очување његова здравља и уиапређење његова благостања баш за то, што нема школа, те не уме разборито ни да мисли и суди. ^ ...