Школски лист

— 212 —

алинеји неке олакшице за похађаље гаколе приликом већих пољских радња. Сви чланови комисије одбацују ту другу алинеју. НастиИ жели, да се тачније одреди, кад морају деца у цркву да иду. МилетиИ му примећује, да се то налази у дисциплинарним правилима. §. 51. и 52. наређује каштиге за немарне родитеље, међу које спада и губитак изборног права у цркв. општини. Милетик папомиње, да би то наређење требало да уђе и у општинску уредбу. §§. 53. и 54. садрже наредбе о приватној настави, где се иште, да деца, која се приватно уче, полажу испит из свију предмета у вероисповедној школи. С. В. ПоиовиК суди, да би довољно било, да се иште, као што стара уредба наређује, само полагање из веронауке и српског језика. §. 55. говори о прелазењу деце из једног разреда у други. ПетровиЛ сматра, да је тај §. у уредби излишан. Прелази се на одсек о недељиим гаколама. §§. 57.—62. говоре о спољашњем уређењу тих школа и о том, шта и како се има у њима учити. ВлагојевиК жели, да се одлуче ствари, које снадају у наставни нлан и за то је да изостане §. 61., који говори о практичном настављању. ПетровиК, сматра уопште за неоправдано, да се тако јако у овој уредби иаглашују индустријске радње. У Угарској се издају до душе о истима силне наредбе, али успеха каквог од тог нема, оне само по његовом мнењу показују, да у Угарској још једнако управљају школом људи, којима није јасно шта је задаКа школе и шта може школа. Нигде није из школа унесена нека индустрија у народ, него је индустрија била већ ту, па је после школом усавршавана. То је задаћа индустријских школа, но основних. Ове припремају само земљиште за индустрију. Али ни индустријске школе не истичу нрактичко веџбање као своју главну задаћу. Ено у Енглеској, где пуно таких школа има, дају оне само теоретичко образовање и то само о оним стварима, у којима се не може стећи темељито знање у радионицама. Тамо се дакле индустријске школе и радионице узајмно допуњују, а не допушта се међу њима никаква конкуренција. Покушавали су нре и у Аустрији, да уз школе заведу радионице, али су пабрзо увидели, да то не иде. И у Немачкој је индустријским школама главна цељ, да се занати задану духом вештине. Суди на осиовј ^ опширних студија о том предмету, да овај предлог и овде и у другим одсецима прецењује важност индустријских радња у школи.