Школски лист

214 —

тељ не може да уклони испред појачке дужности. НастиЛ жели да се у општинама, где нема сталног појца, сваке године по двојица мењају. МилетиЛ је за то, да се појање у цркви са свим одвоји од учитељских дужности. II БлагојевиЛ је за то, али хоће, да закон обвеже општину, да не може другог бирати за цркв. певца, ако учитељ хоће то звање да прими. §§. 91.—96. говоре о узгредном занимању, оставци на звању и о казнењу учитеља и садрже наређења за случај болести и смрти учитељске. ПетровиИ жели, да се изрично наведе да нико не може школу оставити пре свршена годиглња испита, ВлагојевиИ и МџлетиЛ држе, да дисцишшнаран постунак против учитеља треба да изостане из уредбе, сви други члЏнови с.у мнења, да је том место у уредби. С. В. ИоаовиИ жели, да се узакони носмртни квартал. (Свршике ее).

0 МШНИЗМУ У ШКОЛСКОЈ НАСТАВИ. ЈЋ*ЖДЈШЖ1®?® профбсора ДРА ЈЗ, ^ШЖМ, држано 6. атирила 1880. г. у учитеЉСКОМ збору у Београду. (Наставак). . 11. При учењу иисања и читања има такође много механизма. То је управо најтежи н најдосаднији предмет у I. разреду; па кад се још погрешио учи, огтда деци омрзне цела школа, јер сви други предмети заједно обично не заузму толике времена, колико само нисање и читање у том разреду. Механизам је већ то, ако се деди показују пре слике и речи него саме ствари, и ире слова (писмена) него гласови, — а иједног и другог налази се доста у школама. Неки учитељи мисле (као и неки наставници средњих школа), да ту, као и у другим предметима, није иотребна геедагошка вештина, него да је довољно, да учитељ (проФесор) зна дотични предмет, а вештина настављања да ће сама по себи доћи; — но то је ногрешно мишљење. Истинаје, да ће деца и погрешним начином нешто научити; али иита се, колико ће их то труда и муке стати. Учитељи не смеју бити мучитељи, учеиици не треба да буду мученици, и училиште не сме бити