Школски лист

— 237 —

ШКОЛСКЕ БЕСТИ. (Фреквентација виших девојачшх школа г. 1879\80) У панчевачкој било је свега 73 ученица ('25 у I., 19 у II., 15 у III. и 14 у IV. разреду); у новосадској било је свега 45 ученица (18 у I., 5 у II., 15 у III. и 7 у IV. разр.); у сомборској, која је имала само 3 разреда, било је свега 27 ученица (15 у I., 8 у II. и 4 у III. разр.) Примећујемо, да бројеве о вишој девојачкој школи у Панчеву немамо из званичног извора, те да не знамо, јесу ли аутентични. Слаба посета виших девојачких школа баца веома ружну сенку на свест српских родитеља, који обилазе школе, што их сами захтекаху и на које наш народ толико новаца троши. Праведно пребацује г. Ђ. Глибоњски у свом чланку „Образованост женскиња у Срба" (у извештају о срп. виш. дев. школи у Н. Саду на крају школске 1879 80. г.) немарним и несвесним српским мајкама: „Наше врле новосаткиње рекоше сабору своме: „Дајте нам једну школу, један виши завод, у ком ћемо се изучити и све оно постићи, што ће нас учинити иросвећеним Српкињама и добрим матерама"; па поред тих лепих речи шал>у више Српкиња своју женску дечицу, код својих, у туђинске заводе." Обилазење ових српских завода у корист туђинских мора родољуба у толико већма да боле, што су те школе „једино уточиште за наш језик, иаше народно име, јер ту треба да се одгајају и образују будуће српске матере, које ће на домаћем огњшпту неговати и чувати српску свест, српски понос и српско име." (У српској великој гимназији у Н. Саду ) било је године 1879 80. уписано свега 218 ученика, а до краја године остало је 208, и то 45 у I., 43 у II., 24 у III., 31 у IV., 25 у V., 16 у VI., 12 у VII. и 12 у VIII. разреду. Ученике ове настављаху 13 проФесора. На челу вешто и лепо уређеног „Извештаја," што га је издала управа гимназије, налази се расправа „Повесница образованости" од про®. Светозара Савковића. У истој се разлаже цељ и потреба културне повеснице, те пас упознаје са њеним најважнијим обделаоцима у страним књижевностима. (Сраске вероисиоведне гиколе у дијецези горњо-карловачкој.) Добили смо „Шематизам православне српске дијецезе горњо-карловачке" 1880., из којег видимо, да у тој целој најмногољуднијој сриској дијецези има само 5 српских вероисиоведних школа и то: у Петрињи дворазредна са 19 ученика, у Костајници дворазредна са 17 ученика, у Дубици троразредна са 20 ученика, у Јасеновцу (заједничка са Уштицом) троразредна са