Школски лист

— 268 —

немачки и Франдуски. У реалкама је немачки језик за неке предмете наставан језик. — У свима средњим школама било је на крају године 1878—9. ђака 9Г2, отуд по вери 49 0' 0 нравославних, 47 о 0 римокатолика и 4 ° 0 жидова. Доње реалке полазе на многим местима и девојке. За све средње школе нотрошено је 97.032 ®. 2 н. (отуд • на препарандију у Петрињи 10.992 ф.). (Настава у основној школи). Под овим насловом читалисмо ту скоро једну наредбу угарског министра просвете, коју је својим подручним школским надзорницима и варошким општинским одборима разаслао. Ту ћемо наредбу овде у кратким потезима да саопштимо. Министар држи, да има много учитеља, који у жељи да у школи много добра учине, улажу свој труд бадава, а. не теже за тим, да оно што је могуће постићи, у пуној мери остваре. Узрок тој нојави у опште узевши лежи у томе, што многи учитељи песу ваљано оријентовани у својој задаћи а особито не су начисто у томе, на које наставне предмете ваља да ноложе тежиште. Пошто је пак цел основне школе: развијће душевнпх особина дечијих ваљано изабраним и целисходно урећеним градивом из наставних предмета, а пошто многи учитељи иду на то, шта више у том и неку заслугу траже, да децу натоваре са што више наст. градива, необзирући се на то да ли деца наставу разумеју и да ли она њихово мишљење развија, то се наређује ово: 1.) Главни наставни предмети су читање, писање и напаметно и нисмено рачунање у четир вида. Сви други предмети, који су већином застунљени у читанкама имају се у главном иомоћу читанака и учител>евог разјашњења научити. 2.) Да би се деца и даље у томе вежбала, имају се свугде (где још за сад несу) подићи оиетовне школе. 3.) Да би се оно, што су деца теоретично научила и са нраксом скопчало, имају се свугде нодизати шк. вртови, у којима ће се деца с нролећа и лети у нужним пољорадњама вежбати. У зимње доба пак имају се у којој струци рукорада вежбати. Женска деца имају се у најшутјЈебннјим женским радњама вежбати. 4.) Да сви учитељи имају научити мађарски и 5.) да се строго пази на време школско. У варошима има шк. година да траје најмање 9, а у селима 8 месеци, нанротив пак где је год могуће има она да траје 10 месеци. — Ово је у главном наредба мннистрова. Од наше би стране желили, да оваку наредбу и наш вис. шк. савет својим надзорницима изда, јер збиља има и код нас доста учитеља, који тако рећи сами себи остављени не знају шта ће да раде. А има их особито међу млађима, који све нешто за високим теже, који хоће да од основне школе начине неке средње заводе, од малих ученика